The Looming Death of Homo Economicus

The world seems to be on the verge of another “great transformation,“ which will fundamentally redefine the nature of our economic and social relationships. But mainstream economics – which assumes that people are self-interested, fully rational economic actors – fails to recognize the social half of the equation.

Source: www.project-syndicate.org

Тешко је човеку да нађе речи када прочита овакав чланак који тако компактно, а једноставно сумира све оно о чему размишљам више деценија. Колико је знања и искуства потебно да се овако нешто „скоцка“!?

Професор Денис Сновер је председник Института за светску привреду у Килу на којем сам провео једну дивну годину. Било је то (пра)давне 1985. године када сам, пун ентузијазма и невероватне енергије и амбиције, „слетео“ у то предивно месту на обали балтичког фјорда са респектабилним економским знањем из неког другог универзума (о самоуправним споразумима и друштвеним договорима).

И, ево, готово три деценије касније дошао сам на виртуелни начин на исто место. Овај чланак требало би да знају сви економисти, али и они који се баве креирањем образовне стратегије и политике. Међу првима има  „економиста“ који се на овај чланак неће ни осврнути, исувише занесени мантром ШТЕДЊА, ШТЕДЊА, ШТЕДЊА. Међу другима (онима који се баве образовањем) тешко да ће се наћи неко ко ће ишта од овога и покушати да разуме. Реално.

Закључак? Немам закључак.

See on Scoop.itSustainable Economics

Нова националност Meet the Aspirationals

Are you relevant to tomorrow’s consumer? Discover how Aspirationals are driving innovation, business…

Source: theaspirationals.com

Нешто сасвим ново и освежавајуће. Аспирационалисти сматрају да је залагање за одрживост (потрошње) „кул ствар“, права ствар, а не питање одговорности и обавезе појединца. Једноставно, то тако треба,гради се нови систем вредности као основа квалитативно новог начина живљења.

Процене Светског економског форума је да у свету има око 2,5 милијарди аспирационалиста, највише у Азији.

Немојте ме питати где смо ми. Па ми ни не знамо шта је то одрживост, а камоли да сада размишљамо како да до ње дођемо. Наша матра је штедња, па опет штедња, па (природна) катастрофа као опомена, па „напредна“ одржива штедња (као наш изум укалкулисаних катастрофа). Не желим ни да помислим шта је следеће.

See on Scoop.itSustainable Economics

Parallels to 1937

The depression that followed the 1929 stock-market crash took a turn for the worse eight years later, and recovery came only with the enormous economic stimulus provided by World War II, a conflict that cost more than 60 million lives. The global situation today is not nearly so dire, but there are parallels, particularly to 1937.

Source: www.project-syndicate.org

See on Scoop.itSustainable Economics

Is happiness a woman ?

Today’s post is by Gaël Brulé, PhD student at Erasmus University Rotterdam, Scientific Director of Spinoza Factory Is happiness a woman ? That is at least what Nietzsche wrote in Thus spoke Zarathu…

Source: oecdinsights.org

Што би рекао покојни легендарни спортски новинар и коментатор Младен Делић: Људи моји, је ли ово могуће?

ОЕЦД званичан блог текст говори о томе да је срећа женског рода. Научна истраживања, наиме, показују да су жене срећније од мушкараца, и у приватном и у јавном животу. Изузеци су само разведени и пензионисани мушкарци!

Још једна иронија света у којем живимо. С једне стране, борба за родну равноправност, а са друге женама по свему судећи овакво стање одговара јер систем вредности савремене жене  позитивно доприноси осећању среће (у поређењу са мушкарцима).

Да ли то значи да је људско друштво „проклето“ и да у сваком виду и у сваком случају ради систематски у корист своје штете?

See on Scoop.itSustainable Economics

Каубоји и индијанци Nobel-winning economists challenge conventional thinking on recovery

Debt isn’t always bad, fearing inflation is stupid and governments should spend far more, suggest top economists

Source: www.theguardian.com

Можда су утописти, можда они живе у неком свом свету, можда и нису довољно информисани, али ко зна боље економску науку од професора са најреспектабилнијих универзитета, који су уједно и ноциоци најпрестижних светских признања. Зато сматрам да би нам свима било боље да свако ради свој посао, па и политичари, а то ће рећи да престану да се позивају на тековине економске науке, тобоже наука им даје за право да воде економске политику како је тренутно воде.

Зар ову тврдњу уопште треба доказивати?

Идеологија ће узвратити ударац спиновањем и пребацивањем одговорности на саме поменуте економисте  – ако нешто не ваља, што до сада није понуђено нешто друго, нешто боље.

Наравно да такве замерке нису оправдане. Управо поменути економисти нуде суштински другачију – нову-стару парадигму која се као таква заиста не може укалупити у тзв. концвенцијалне мудрости и конвенционалне наставне планове и програме (курикулуме) на економским високим школама.

ПС Нобеловци су се окупили у немачком граду Линдау на састанку на у вези са тернутком у којем се налази економска наука.

See on Scoop.itSustainable Economics

How to bring Morality into Markets — Global Economic Symposium

Market situations facilitate decisions by individuals that are morally questionable and which can lead to undesirable social and environmental outcomes. This has been shown by literature in economics, ethics, and sociology. Suggested reasons range from the anonymity of the market to the perception of reduced pivotality and the crowding out of moral motivations by monetary incentives. Currently morality in markets is primarily addressed through regulation. Regulation is however costly, especially when it works contrary to market rules and thus provokes rule-bending and breaking. Attempts at developing and implementing paternalistic policies based on so-called nudges currently remain limited in scope. The type of regulatory mechanisms that are favored by many economists aim at putting a price tag at social and environmental externalities, thus using the same market forces that provoke them.

Source: www.global-economic-symposium.org

Да, управо је то – то. Курикулум у свим економским школама требало би  радикално променити (укључујући и моју школу, Срећа у несрећи је да не предајем основе економије и сличне предмете). Претпостављам да је добро познато да је суштина проблема у проблематичној моралности како у начинуу доношењу одлука, тако и у проблематичној вредности самих одлука.

Поједностављено посматрано, постоје два  пута куда и како из ове („безизлазне“) ситуације: први пут је строго/строжије морално и религијско образовање (стварање добрих људи). Други пут је строжија екстерна регулатива шта је на тржишту „морално“, а шта не. 

Ниједан од путева не изгледа прав. Можда зато што је у ствари за све то касно?

ПС Организатор Глобалног економског симпозијума је Килски институт за светску привреду на којем сам провео једну лепу годину и остварио известан резултат. Са поносом то кажем.

See on Scoop.itSustainable Economics

О штедњи по ко зна који пут Austerity and the Employment Rate | CEPR Blog

In 2010, after an initial round of coordinated stimulus from both wealthy and developing countries, deficit hawks around the world regrouped. Pointing to growing deficits and debt, they demanded that countries reverse course and begin moving toward balanced budgets. The deficit hawks argued that deficit reduction could be accomplished without impairing growth because of the effect it would have in boosting confidence among businesses and consumers.

Source: www.cepr.net

See on Scoop.itSustainable Economics