The Profitability of Trust

Though the effects of the most devastating financial crisis in decades have begun to fade, debate about companies’ priorities – whether they should put profits or the common good first – is far from over. But the real conflict is not between profit maximization and social responsibility; it is between short- and long-term thinking.

Source: www.project-syndicate.org

Данас, на Светски антикорупцијски дан, Клаус Шваб, оснивач и председник Светског економског форума, експлицитно је изашао на црту (Милтону Фридману) са тезом о профитабилности поверења.

Познати су нови модели пословног понашања за које профитабилност и етика не чине оксиморон (професор Фридмен са Вирџиније, на пример). Али, данашњи чланак иде корак даље. Не само да савремена компанија треба да укалкулише интересе стејкхолдера већ и сама треба да израсте у стејколдера заједничке будућности.

Да ли ова „екстремизација“ новог модела доноси нешто квалитативно ново питање је за дискусију. Али да се реалност радикално мења, то је дефинитивно тачно.

Где су наше компаније? Да ли се њима управља по новом моделу или екстремно новом моделу? Да ли компаније које послују на српском тржишту трагају за начинима да одговоре на потребе запослених, купаца, локалне и националне заједнице и тако теже да ојачају сопствени бренд. Да, сопствени бренд, та нематеријална актива која је индикатор поверења које јавност има у  компанију.

Циници могу да поставе питање о којој или каквој (српској) јавности ми овде говоримо.

Ко има ухо да чује, нека чује!

See on Scoop.itSustainable Economics

How corrupt is your country?

Transparency International’s 2014 global corruption ranking is out! 175 countries. 175 scores. Find out who tops the list, and hit share to spread the word.

Source: www.transparency.org

Као што сам писао, ево и потврде. Корупција је глобални феномен, свет је изгубио битку у 2014. Србија у томе предњачи. Барем у нечему да смо бољи од просека, рекли би циници. Ко не схвати ово о чему пишем, много тога не зна, а и то мало што зна, боље да не зна.

Ко има ухо да чује, нека чује.

See on Scoop.itSustainable Economics

How should we measure wellbeing? – Forum:Blog

Ida Kubiszewski outlines the #alternative #national #indicators of #welfare and #wellbeing to #GDP.

Source: forumblog.org

See on Scoop.itSustainable Economics

Hard Wisdom for Scarce Water

Unlike other commodities, the price of water is very often a political decision, subject to the influence of interest groups that lobby for subsidies. As long as these distortions persist, new technologies will struggle to compete.

Source: www.project-syndicate.org

Најискреније, мени овај чланак звучи као да се односи на Србију. Нетржишна цена воде (читај, рецимо, струје), небрига око заједничког и јавног интереса и промоција егоизма, политика у служби разноразних лобија и тајкуна, популистичке мере замајавања уз оправдања да се поштују својинска права итд, итд.

Господина Аламаро се поптисао као истраживач сарадник чувеног Масачусетс интститута за технологију. Дакле, ауторитет као аргумент. Нема приче.

Иако сам остао помало изнанађен оваквим чланком објављеним пре пар дана, у суштини нам ничег новог. Проблеми су глобални. Радикалне промене или ништа. Морал, етика, јавно добро. Прво то па онда све остало. Мере радикалне штедње, хахаха.

Ко има ухо да чује, нека чује.

See on Scoop.itSustainable Economics

Why we need a new economic model – Forum:Blog

Jeffrey D. Sachs explains why we need a new sustainable development economics.

Професор Сакс недавно је посетио Београд и био истинска академска звезда на међународној конференцији о Климатским променама и зеленој економији у организацији Центра за међународне односе и одрживи развој. Порука је кристално јасна: 2015.година је година бити или не бити. Адис Абеба, УН и Париз могу да радикално промене ток ствари куда и на који начин се планета развија или да препусте стихији да она решава судбину планете.

Професор Сакс говори о два мејнстим модела и новом моделу одрживог развоја. Иако се постојећа два значајно разликују, оба игноришу дуги рок, управо оно што доноси нови модел и што нам, без икакве сумње, треба.

Шта се по овом плану дешава код нас? Смањење плата и пензија? Уштеда на пакетићима? Ишчекивање бољег живота?

Немам појма. Нисам информисан.

Source: forumblog.org

See on Scoop.itSustainable Economics

3. Lack of leadership

Source: reports.weforum.org

Светски економски форум у свом Погледу на 2015 (The Outlook on the Global Agenda 2015) закључује да 86% анкетираних сматра да постоји криза лидерства у свету данас. Врло радо прихватам овај налаз јер је у потпуном складу са мојим виђењем онога шта се дешава у глобалној привреди. Ново доба захтева нове лидере. На жалост, изгледа да свако ко се  данас  ухвати кола мора да прихвати како се оно игра, а то значи да је по „дифолту“ у замци затвореникове дилеме  (One is forced to play the game the way it’s built – which is inevitably in the interest of the system).

Нада је једино у повратку на духовност, на корене и традицију. Али, како? Како када се по истом овом Погледу најмање верује управо лидерима на духовном плану (религија) и на државном плану (влада)?

Није изненађење да су медији следећи „на списку“, али јесте тужно да затим следи здравство.

Ко има ухо да чује, нека чује!

See on Scoop.itSustainable Economics

Free Riders versus Forced Riders

If voluntary government financing permits free riders — those who refuse to pay for something they value at the price they are being charged — then taxation requires forced riders — those who are forced to pay for something they don’t value at the price they are being charged. Are forced riders an acceptable solution to the problem of free riders? Read the article and find out!

Source: rebirthofreason.com

Иако сматрам да постоје четири јахача (апокалипсе) у новој теорији јавних добара, са аспекта савременог штрајкачког тренутка, подсетио бих моје верне пратиоце, али и случајне намернике на овом блогу, на два водећа јахача: Free Riders и Forced Riders.

Економска теорија одавно познаје "слободне јахаче". У теорији јавних добара то су они агенти који избегавају да допринесу стварању јавног добра али се уопште не устручавају да га користе. Јасно је да се овде суочавамо са моралним ризиком (још један добро познат концепт moral hazard). Реална је претпоставка да велика већина колега који не штрајкују итекако прижељкују успех штрајка што их, према томе, квалификује као слободне јахаче са поменутим моралним ризиком. Стварно бих се изненадио када бих сазнао да има колега који нису у штрајку, а који се не би обрадовали успеху штрајка. То су тзв. freedom riders и  sole riders али о њима једном другом приликом.

Штрајкачи, са друге стране, могу се квалификовати као присиљени јахачи (forced riders). То су агенти који су присиљени да учествују у креирању (квази) јавног добра, тј. добра које није подједанко доступно свима или није доступно уопште. У конкретном случају, у заједници као што је наша, ефекти смањења плата на буџетску  и финансијску дисциплину су занемарљиви уколико их уопште има, а посебно су ништавни ефекти на економски и сваки други положај средње класе.

Једном речју, и овај штрајк, као и већина догађања у нашем друштву, доноси нове поделе и раздеобе у чијој је суштини морално односно етичко питање. Ни овај штрајк није изузетак.

Ко има ухо да чује, нека чује.

 

See on Scoop.itSustainable Economics