Free Riders versus Forced Riders

If voluntary government financing permits free riders — those who refuse to pay for something they value at the price they are being charged — then taxation requires forced riders — those who are forced to pay for something they don’t value at the price they are being charged. Are forced riders an acceptable solution to the problem of free riders? Read the article and find out!

Source: rebirthofreason.com

Иако сматрам да постоје четири јахача (апокалипсе) у новој теорији јавних добара, са аспекта савременог штрајкачког тренутка, подсетио бих моје верне пратиоце, али и случајне намернике на овом блогу, на два водећа јахача: Free Riders и Forced Riders.

Економска теорија одавно познаје "слободне јахаче". У теорији јавних добара то су они агенти који избегавају да допринесу стварању јавног добра али се уопште не устручавају да га користе. Јасно је да се овде суочавамо са моралним ризиком (још један добро познат концепт moral hazard). Реална је претпоставка да велика већина колега који не штрајкују итекако прижељкују успех штрајка што их, према томе, квалификује као слободне јахаче са поменутим моралним ризиком. Стварно бих се изненадио када бих сазнао да има колега који нису у штрајку, а који се не би обрадовали успеху штрајка. То су тзв. freedom riders и  sole riders али о њима једном другом приликом.

Штрајкачи, са друге стране, могу се квалификовати као присиљени јахачи (forced riders). То су агенти који су присиљени да учествују у креирању (квази) јавног добра, тј. добра које није подједанко доступно свима или није доступно уопште. У конкретном случају, у заједници као што је наша, ефекти смањења плата на буџетску  и финансијску дисциплину су занемарљиви уколико их уопште има, а посебно су ништавни ефекти на економски и сваки други положај средње класе.

Једном речју, и овај штрајк, као и већина догађања у нашем друштву, доноси нове поделе и раздеобе у чијој је суштини морално односно етичко питање. Ни овај штрајк није изузетак.

Ко има ухо да чује, нека чује.

 

See on Scoop.itSustainable Economics

Ethics and Infrastructure

Many high-profile economists now favor revising the eurozone’s fiscal rules to allow for public investment aimed at accelerating economic recovery, arguing that record-low interest rates would make increased capital spending by governments tantamount to the proverbial „free lunch.“ So why do German officials refuse to get on board?

Source: www.project-syndicate.org

Велика препорука. Суштина. Не морате бити економисти да бисте разумели оно што се догађа у глобалној привреди и зашто је она у Глобалној рецесији, без некихх реалних изгледа да из ње изађе. Превише је рупа на том ткању да има смисла стављати толике закрпе. Дефинитивно.

"It is no secret that Germany is deeply committed to upholding strong fiscal rules within the currency union. Its focus on “discipline” reflects, first and foremost, a predisposition embedded in Germany’s culture and universities to link economics with moral philosophy. Economic behaviors like thrift and avoidance of debt are desirable, because they are consistent with ethical standards of personal behavior."

Ко има ухо да чује, нека чује.

See on Scoop.itSustainable Economics

Job Growth, but No Raises

There is little evidence that a fair share of prosperity is flowing to workers, or will do so anytime soon.

Source: www.nytimes.com

Реченица која све говори (чак и под претпоставком да су подаци коректни, у шта се у последње време сумња):

"Од почетка опоравка  2009.године, привреда (Сједињених Држава, прим. В.Б.В.)  реално је порасла 12 процената, корпоративни профити 46, а тржиште хартија од вредности 92. Истовремено доходак домаћинстава опао је за 3 процената".

Економски раст без запослености, раст запослености без раста зарада. једино што је извесно да неједнакости расту, богати су све богатији, сиромашнији све сиромашнији, а како Пикети показује средња класа нестаје са светске сцене.

Опаметимо се док је време. Смањење плата и пензија томе свако не доприноси.

Ко има ухо да чује, нека чује.

See on Scoop.itSustainable Economics

US economic growth is all an illusion

As voters were coming out of the polls on Tuesday, pesky reporters were asking why they voted the way they did — and what was going through their heads? The most popular response — from 45 percent …

Source: nypost.com

Без (мог) коментара.

Ево професора Стиглица:

"Modern trade agreements are extremely political. You can not leave it to trade delegations; then you get a race to the bottom."

Или…

"In addition to financial hijacking is also cognitive hijacking; what are the dominant ideas in the ministries, what are the economic myths that aired in the financial press and are absorbed by policy makers? It is also a battle of ideas. But democracies learn now hopefully that the dominant economic dogma of the past decades for large groups has been unfavorable."

Ко има ухо да чује, нека чује!

See on Scoop.itSustainable Economics

Creative Conflict

I heard one CEO executive coaching client summarize the tremendous value of his coach’s listening and probing by saying, „This is where I come to get my answers questioned.“ Top executives, especially those operating in a strong corporate culture, can find themselves in an echo chamber where everyone seems to be saying the same thing,…

Source: mayogenuine.com

Сигуран сам да нам је потребан овакав цитат макар као освежење, „трачак светлости на крају тунела“.

„Господо, видим да се сви у потпуности слажемо. Зато, предлажем да одложимо даљу дискусију за следећи састанак, да дамо себи времена да развијемо и супротно мишљење и тако боље разумемо о чему је у ствари наша одлука.“ (Алфред Слоун, Џенерал Моторс)

Утопија, зар не? Где смо ту ми? Изашли из затвореникове дилеме у ултимативну или чак дегенеративну диктаторску игру?

Бирократска рутина или страх, ко ће га знати!

Ко има ухо да чује, нека чује!

See on Scoop.itSustainable Business

John Maynard Keynes Is the Economist the World Needs Now

What the British economist is still telling us about recessions

Source: www.businessweek.com

Једна свеобухватна, а за неекономисте разумљива, критика мејнстрим политике аскетске или испосничке штедње (која је наметнута и нашем друштву). Искуство стечено у годинама Велике кризе између два светска рата и подаци о кретању глобалне привреде у Великој рецесији од 2008.г. до сада, чини се, стварају Економију страха од рецидива.

Да, то је најбољи коментар –  Економији страха, бар за оне који знају о чему се заправо ради.

Они други, њима је лако. Или, да парафразирам, великог Зорана Радмиловића: када умреш не знаш да си умро и није ти тешко, другима је тешко; исто је кад си глуп (читај необразован, прим. В. Б.В.)

See on Scoop.itSustainable Economics

Gross Domestic Wellbeing

Since the global financial crisis, the recognition has slowly taken hold that, during the boom that preceded it, economists were blind to the potential consequences of failure – and to the true cost of “success.” What is needed now is a new, more comprehensive policy target that emphasizes human wellbeing above output.

Source: www.project-syndicate.org

Кратко и јасно. Како сте? Добро сам! Када сте тако нешто чули, а да је звучало искрено и од срца?

Не друштвени (бруто) производ већ друштвено благостање (задовољство сопственим животом).

У пет корака:

1. политика мора да заустави процес карактеристичан по похлепи и растућој нејаснакости. Стабиност је приортет.

2. редситрибуција у корист најсииромашнијих и повратак средње класе.

3. бриуга о физичком и менталном здрављу, брига о старима.

4. смањење отуђености промовисањем институције волонтирања, брига о незапосленима и њихово брже укључивање у радно активно становништво.

5. обезбеђење поузданих података за међународна поређења.

Закључак? Да није било 2008. сада о овоме не бисмо разговарали, сигуран сам.

 

See on Scoop.itSustainable Economics