Парадокс глобализације @rodrikdani #Harvard

Харвардски професор Дени Родрик, аутор The Globalization Paradox: Democracy and the Future of the World Economy, разматра нову парадигму: уместо beggar-thyself policies (које се у теорији и пракси пре свега односе на трговинску и финансијску регулативу) енергију треба усмерити на  beggar-thy-neighbor policies (које се односе на макроекономске неравнотеже).

Професор Родрик разматра четири сценарија који се у већој или мањој мери косе са трендом глобализације коју носи развој савремене технологије. Размишљања Родрика су објављена на сајту Project Syndicate, Свет идеја, који је посвећен различитим аспектима анализе савремених трендова у глобалној економији. Мени лично се допада овај чланак јер на једноставан и  систематичан начин износи предлог нове парадигме. Да ли ће и када овај сасвим коректан предлог ући у економски мејнстрим, а то значи и у универзитетске курикулуме и уџбенике можемо само да претпостављамо. На жалост.

„Going back to basics, the principle of “subsidiarity” provides the right way to think about global governance issues. It tells us which kinds of policies should be coordinated or harmonized globally, and which should be left largely to domestic decision-making processes. The principle demarcates areas where we need extensive global governance from those where only a thin layer of global rules suffices.

Economic policies come in roughly four variants. At one extreme are domestic policies that create no (or very few) spillovers across national borders. Education policies, for example, require no international agreement and can be safely left to domestic policymakers.

At the other extreme are policies that implicate the “global commons”: the outcome for each country is determined not by domestic policies, but by (the sum total of) other countries’ policies. Greenhouse-gas emissions are the archetypal case…

Different types of policies call for different responses at the global level. Too much global political capital nowadays is wasted on harmonizing beggar-thyself policies (particularly in the areas of trade and financial regulation), and not enough is spent on beggar-thy-neighbor policies (such as macroeconomic imbalances).“

Веза

Advertisements

Оставите одговор

Попуните детаље испод или притисните на иконицу да бисте се пријавили:

WordPress.com лого

Коментаришет користећи свој WordPress.com налог. Одјавите се / Промени )

Слика на Твитеру

Коментаришет користећи свој Twitter налог. Одјавите се / Промени )

Фејсбукова фотографија

Коментаришет користећи свој Facebook налог. Одјавите се / Промени )

Google+ photo

Коментаришет користећи свој Google+ налог. Одјавите се / Промени )

Повезивање са %s