Како да назовем овај чланак? #Krugman #ЈоеStiglitz

Како да назовем овај чланак? Да се хвалим мало? Шта имам од тога. У ужасној ери манипулације (читај антиинтелектуализма) нема експлицитније дефинисаних услова који се могу боље односити на оне Исусове речи о јаловости земаљске славе.

Повод за овакво моје тренутно расположење је чланак који је повезао професоре Штиглица и Кругмана, као што знате, најомиљеније ликове на овом мом скромном блогу. Обојица Нобеловци, обојица у неком мом свету много пре него што су то постали. Невероватно јесте али истинито да се читав опус рада обојице може ставити у једну реченицу: нема природних (компаративних) предности, асиметричност информација је оно што систематски доводи до монопола.

Професоре повезује још једна карактеристика. Одговорност – одговорност интелектуалца и просветних радника, одговорност институције професора.  Околност што су професори Штиглиц и Кругман економисти је сасвим случајна.

Уместо закључка: по мом скромном мишљењу, у свом обраћању јавности, један интелектуалац увек мора да се осврне на будућност. Овде се само наизглед ради о „великим“ стварима. Наш основни проблем је у нама самима зато, као прво и најважније, почнимо од себе.

„Both won Nobel Prizes for their early virtuoso technical economic work. Stiglitz’s research, starting in the late 1960s, showed that markets do not follow the standard economic model of efficient competition, because a buyer or seller often has access to privileged information. Stiglitz enriched the well-established idea that transactions have hidden costs or benefits to the wider society. These “externalities,” he demonstrated, are not exceptional but pervasive. This insight applied particularly to the environment, where transactions are so often free to the polluter and costly to the planet.

Krugman, in the late 1970s, did pioneering research challenging the orthodox conception of international trade. Where most economists dating back to David Ricardo in 1817 had viewed trade patterns as based on the natural comparative advantage of nations, Krugman demonstrated that governments could create competitive advantages through strategic measures to develop export industries. Still, Krugman was more sanguine about markets then, and he distanced himself from those advocating that the U.S. embrace explicit industrial policies to promote manufacturing“.

Link

Advertisements

Оставите одговор

Попуните детаље испод или притисните на иконицу да бисте се пријавили:

WordPress.com лого

Коментаришет користећи свој WordPress.com налог. Одјавите се / Промени )

Слика на Твитеру

Коментаришет користећи свој Twitter налог. Одјавите се / Промени )

Фејсбукова фотографија

Коментаришет користећи свој Facebook налог. Одјавите се / Промени )

Google+ photo

Коментаришет користећи свој Google+ налог. Одјавите се / Промени )

Повезивање са %s