Месечне архиве: септембар 2012

Једна ласта и пролеће The Savings That Makes no Sense #euro #austerity #EMU #Bofinger

У, чини се шаљивом тону, објављено је да „има један немачки економсита“ који трвди да политика строге штедње за Грчку, Шпанију и Португалију неће донети ништа добро. Петер Бофингер, наиме, тврди да није хиперинфлација довела нацисте на власт већ управо строге мере штедње тадашњег канцелара Бруининга.

Као што рекох, чланак је интониран у полушаљивом тону. Али ми знамо да у свакој шали има истине, више или мање.

„There’s A German economist who remembers that the pre-war economic crisis that bought the Nazis to rise was not the hyperinflation of Weimar Germany, but rather the austerity pursued by Chancellor Brüning.

 

 

 

 

Advertisements

Без коментара No Comment #JoeStiglitz

The Impressive Illogic Of Joseph Stiglitz’s Nobel Economics

„Stiglitz wrapped up his article with perhaps the most egregious fallacy of all. He writes that in a healthy community, people help each other. Agreed. But his basic premise is that government must organize, fund, and control how members of the American community help each other. This is an enormous error.“

Link

Kулминација? #euro #EMU #crisis @ProSyn #delong

Јесмо или нисмо у фази кулминације када је евро криза у питању можда јесте, а можда и није тачно. Оно што је пак неспорно је да се ЕУ суочава са структурним разликама између свог севера и свог југа – трећа фаза евро кризе.

Шта то конкретно значи?

Професор Делонг са Берклија, наиме,  тврди да, због нараслих структурних противречности унутар ЕУ и пада конкуретности привреда југа, да би се ствари колико толико исправиле, у наредној периоду (?) у земљама југа стопа раста продуктивности требало би да буде више негу у земљама севера, а да притом наднице и плате опадну за 30%!

Затим професор разматра пет мера и акција за „поновни раст у ЕУ“ од којих је једна непожељна, друга идеалистичка, па преостају три. Али, окрени обрни то су мере – да ли су земље југа сагласне са поменутим исходима?

„The first two components of the euro crisis – a banking crisis that resulted from excessive leverage in both the public and private sectors, followed by a sharp fall in confidence in eurozone governments – have been addressed successfully, or at least partly so. But that leaves the third, longest-term, and most dangerous factor underlying the crisis: the structural imbalance between the eurozone’s north and south… If we are not to look back in a generation and bemoan “lost” decades, southern European productivity levels need to rise relative to the north, and wage and price levels need to fall by roughly 30%, so that the south can pay its way with exports and northern Europe can spend its earnings on those products.“

Link

Нулта вероватноћа Zero probability #JoeStiglitz #Greenspan #default

Зашто су тако једноставне ствари тако тешко прихватљиве? Професор Штиглиц је експлицитан: „Можете се кладити да ће бити инфлације, слабљења девизног курса  и многих других последица дефицита, али никако и да ће бити банкротсва јер ми штампамо новац. То је апсурдно!“

Другим речима, толико дефицит неко мора да плати. Па чак и сама Америка (али је потпуно сулудо говорити о банкроству америчке државе).

Нама остаје да се питамо како ће се расподелити тај терет, зар не?

„Prospect of a default by the US or Britain is ‘absurd’ notion!“

Link

На западу ништа ново (2): сат откуцава ЕУ Time Is Running Out for Europe #ProfStiglitz #JoeStiglitz #EU #BW

Ништа ново, иста прича, исти апел. Успорена политика у ЕУ, политика строге штедње, ризик за грчке и посебно шпанске банке да ће остати без новца. Неопходно смањење каматних стоп ана јавни дуг и мере осигурања депозита које би спречиле одлив капитала.

Изгледа да је најгоре од свега нека врста затишја, недостатак осећаја да се нешто мора урадити под хитно-

Професор Штиглиц бар констатује да охрабрује политика да се евро ипак очува.

„European nations must share past debts to lift the burden of high interest rates on Spain and Greece and implement a banking union with deposit insurance to prevent capital flight, said Nobel Prize-winning economist Joseph Stiglitz.

“If you don’t do that, you have this adverse dynamic: the weak countries get weaker and the whole system falls apart,” Stiglitz said today in an interview in Geneva. “And this has to be done fairly quickly” because in a couple of years, “there won’t be any money in Spanish banks.”

Link

Нова мрежа институција за одрживи развој #unsdsn #Sachs #SustainableDevelopment #SD #network

Дакле, парадигма дефинитивно узвраћа ударац. Као што сам писао јуче, имамо нови сајт о знању за одрживи развој, а сада је на делу и мрежа институција за одрживи развој. (Шта се десило са зеленом економијом? Да ли се нешто променило у институционалном смислу да је ствар тако лоша да је концензус на помолу?) Професор Сакс, Колумбија, носолац је овог пројекта формирање глобалне мреже институција које ће активно радити на реализацији парадигме у пракси.

Мрежа би требало да се формира око 10 приоритетних циљева или развојних изазова (глобални раст, инклузија, смањење сиромаштва, паметни градови, заштита биодиверзитета, једнакост по свим основама, јединствени систем здравственог осигурања и друго).

Хајде да и то испратимо. Ако је то икако могуће.

„Irina Bokova takes part in the launch of the United Nations Sustainable development solutions network, at Columbia University, New York …

“Our generation’s greatest challenge is sustainable development,” stated Jeffrey Sachs in his opening remarks for the launch of the new sustainable development solutions network, on September 22, at Columbia University.“

Link

„The UN Secretary-General announced the launch of the United Nations Sustainable Development Solutions Network (SDSN) on August 9, 2012.

Over the coming twelve months the Network will be built up to mobilize scientific and technical expertise from academia, civil society, and the private sector in support of sustainable-development problem solving at local, national, and global scales. This Network will accelerate joint learning and help to overcome the compartmentalization of technical and policy work by promoting integrated approaches to the interconnected economic, social, and environmental challenges confronting the world. The SDSN will work closely with United Nations agencies, multilateral financing institutions, as well as other international organizations.

The Network will convene global expert Working Groups on key sustainable development challenges that will identify common solutions and highlight best practices. It will also  provide technical support to the High-level Panel of Eminent Persons on the Post-2015 Development Agenda.

Over time the SDSN will launch projects to pilot or roll-out solutions to sustainable development challenges and assist countries in developing sustainable long-term development pathways.“

Link

 

 

 

„Дижите школе деца вас моле“ Inequality kills! #profKrugman #Krugman #inequality

Сетих се Змајеве песме „Дижимошколе!“.

„Ј. Јовановић 3мај XLIII ДИЖИМО ШКОЛЕ!

Дижите школе, Деца вас моле!
Јер има л' гора срама и стида
Нег' своме чеду не дати вида!
Јер ево светлост свету се спрема,
А ваш да пород очију нема! дижите школе,
Деца вас моле!
Посејте њиву будућих дана,
Радите на њој са свију страна;
Не жал'те труда - сећајте с' плода
Ил' нисте синци српскога рода!
Рани нам треба брзога лека,
Отвор'те извор сретнија века!
Дижите школе, Деца вас моле!
Јер брза река поред нас тече,
А ми на брегу наше несреће;
Ко има свести, отуд се клони;
Окати виде, брег нам се рони.
Градимо брода, нема се часа,
Сутра смо жртва бурних таласа.
Дижите школе, Деца вас моле!
Ил' нека зине то наше гробље;
А народ наш ће остати робље,
Слепо ће поћи у тај свет бели,
И молит' мрве да му удели,
А кад се нашег немара сети,
Само ће знати неоце клети.
Дижите школе, Деца вас моле!
„Скини ми, бабо, с чела облаке;
Не дај ме, бабо, у просијаке!
Не штеди, бабо, рад добра мога,
Смилуј се, бабо, тако ти Бога!
Јер биће дана, ал' неће среће, и биће људи, ал' Срба неће;
Помози, бабо, помоћ' ћу и ја,
Да српско име јоште просија!“
Дижите школе, Деца вас моле!"

Најновија истраживања у САД показују да се од 1990.г. очекиванa дужинa животa за необразоване белце смањила за 4 године. Да ли се ради о деструктивном понашању или једноставно негативним ефектима стреса није толико битно у овом тренуткујер  оно што се намеће као закључак јесте да неједнакост, која је достигла врхунац, није само нелогична и нефер већ и убија!

Ако свему овоме додамо и питање квалитета образовања … онда ми све то изгледао као на овој слици која је објављена у групи просветних радника на ФБ.

„… the shocking story in yesterday’s Times about sharply declining life expectancies for less-educated whites, and points out that these declines took place at a time of rapidly rising income inequality. And we have lots of evidence that low socioeconomic status leads to higher mortality …“

Link