О, какав пар, велики пар! A Conversation on the Economy: #joeStiglitz and #ProfKrugman on the Financial Crisis and the Future of Economics

У уводној речи председник Инситута за нов начин размишљања представља професоре Стиглица и Кругмана не само као најцитираније економисте данашњице већ и као најхрабрије економисте данашњице.  (Десетине мог несуђеног доктора са краја 1980их посвећене су раду професора Кругмана.)

Наравно да су у центру разговора биле две нове књиге Нобеловаца. Професор Кругман инсистира на томе да се морамо учити из искуства и, као што је то био случај са Великом Кризом, када нико није веровао да се из кризе може изаћи тек тако, слично и сада мало људи верује да је могуће окончати Велики Рецесију тек тако. А то је могуће, тврди професор Кругман. Тек тако.

С друге стране, професор Стиглиц „гура“ своју основну тезу о неједнакости као једном од водећих узрока Велике Рецесије, тако да ДП по глави становника никако не може бити добар индикатор стања односно економских кретања. Прича о једнаким могућностима у САД је у ствари мит, каже професор.

Обојица нобеловаца су се сложила да у друштву мора бити више кохезије и да је то једино објашњење како немачка привреда, иако са високим надницама, остаје конкуретна на светском тржишту. Још боље стоје скандинавске земље у којима се тренд меједнакости смањује! (Да ли се индекс неједнакости у једном друштву може узети као мера његове кохезије?) (35 мин)

А када је почела прича о здравственом осигурању (40 мин), нужно је почала прича и о слободном тржишту. Интересатна је опаска нобеловаца да је њихов колега нобеловац Кенет Ероу пре неколико десетина година потврдио да је Адам Смит у праву, да слободно тржиште функционише, али под изузетно рестриктивним претпоставкама!А у здравству никада! (Супротно миту о невидљивој руци тржишта који се предаје – дакле као мит, а не као научна чињеница! у нашим школама.)

„Krugman continued by stating that the same arguments about the need for “structural reform” were being made back then as they are now, but that what really got the U.S. economy out of the Depression was the infusion of government spending that World War II brought. “We need a strong economy to pay down the debt,” he said, adding that stimulus was “not a sugar high – it’s more like a diet with essential nutrients…

Stiglitz also argued that structural changes in inequality played a significant role in our present crises, a case he makes compellingly in his recent book, The Price of Inequality.

He cited the “vicious cycle” where more inequality leads to lower aggregate demand, which then leads to even more inequality.“

Link

Advertisements

Оставите одговор

Попуните детаље испод или притисните на иконицу да бисте се пријавили:

WordPress.com лого

Коментаришет користећи свој WordPress.com налог. Одјавите се / Промени )

Слика на Твитеру

Коментаришет користећи свој Twitter налог. Одјавите се / Промени )

Фејсбукова фотографија

Коментаришет користећи свој Facebook налог. Одјавите се / Промени )

Google+ photo

Коментаришет користећи свој Google+ налог. Одјавите се / Промени )

Повезивање са %s