Када је коментар текста занимљивији од самог текста On Not Learning #profKrugman #learning #economics

Наставља се битка, Аустријанци и Кејнзијанци. Све је исто као и до сада – криза и узроци кризе, јавни дуг, стимулисање тражње, замка ликвидности. Прозивање других за њихове грешке и/или учење и исправљање сопствених. (Зашто ме ово подсећа на неке особе из мог професионалног окружења.)

Мени је, међутим, пажњу привукао коментар читаоца Кругманове колумне у којем пише:

„Мајке не пуштају своју децу да израсту у економисте, зато што су они вероватно најпатетичнији од свих других, што су највеће незналице, а најмање продуктивни људи на планети. Њихова професија нема икаквог смисла, они су вирус без вакцине, епидемија … и у најбољем случају нужно зло.

Осим овога, они су савршено поштовани грађани и њихове мајке их још увек воле.“ (Цео коментар је копиран на дну овог чланка.)

Ахахахахаха. Шта да кажем! Има човек право. Многи се називају економистима само зато што су добили диплому.

А шта рећи за оне, који се „баве“ економијом, а немају ни ту ни такву диплому? А, још кад пријаве тренинг курсеве и семинаре?

professor Krugman:

„Beyond that is the question of how you react if your prediction goes badly wrong.

The fact is that while Keynesians predicting a fast recovery weren’t really relying on their models, the failure of that fast recovery has nonetheless prompted quite a lot of soul-searching and rethinking. It is now standard, in a way that it wasn’t before, to argue that recessions that follow financial crises have a very different time path of recovery from other recessions, and that debt overhang, in particular, poses special problems.

So Keynesian thinking has evolved in important ways; we’ve learned from our mistakes (where by “our”, as it happens, I don’t exactly mean “my” — I expected a slow recovery all along; but the actual event has nonetheless led me to substantial rethinking). The fundamental concepts of demand-side slumps and the importance of the zero lower bound remain, but there’s a lot of further refinement that changes the way we think.

Has there been anything comparable on the Austrian/Austerian side? Not that I can see. All I see are excuses — hey, we would have had inflation except for the Europeans, or something…. Being willing to learn matters. Unfortunately, that willingness seems absent from many people who consider themselves economic experts.“

(Please read the following comment on the blog post)

„Mothers don’t let your babies grow up to be economists, for they are possibly the most pathetic, unknowing, non-productive people on the planet. They are a profession without a reason; a virus without a vaccine; a pestilence without parameters; an epidemic in need of an antidote; pedlars of poppycock; prophets of phantasm; united in disagreement therefore strangers to unanimity; goony in their gravity; ugly in their ubiquity and at best a necessary evil.
Other than that they are perfectly respectable citizens and their mothers still love ’em.“

🙂 🙂 🙂

Link

Advertisements

Оставите одговор

Попуните детаље испод или притисните на иконицу да бисте се пријавили:

WordPress.com лого

Коментаришет користећи свој WordPress.com налог. Одјавите се / Промени )

Слика на Твитеру

Коментаришет користећи свој Twitter налог. Одјавите се / Промени )

Фејсбукова фотографија

Коментаришет користећи свој Facebook налог. Одјавите се / Промени )

Google+ photo

Коментаришет користећи свој Google+ налог. Одјавите се / Промени )

Повезивање са %s