Није Грчка на Далеком истоку #Japan Steps Out #ProfKrugman

Врло интересатан чланак нобеловца Кругмана. Нова/стара влада у Јапану можда и одговорна што је Јапан упао у зачарани круг рецесије и пре 2008., уколико успе са својом старом/новом политиком фискалне релаксације, даће пример пута изласка из  Велике Рецесије. Иронија или шта већ?

Професор Кругман, наиме, тврди да је економска политика водећих земаља заглибљена у талогу старе и погрешне ортодоксије – само треба кресати државни дефицит и не чинити ништа друго јер се ништа друго и не може учинити. Главни аргуменат – Грчка.

Али, шта је са Јапаном? Дугогодишња рецесија, спољнотрговински дефицит, највећи дефицит буџета, а Јапан и даље позајмљује по стопи испод 1 проценат, као најкредибилнија економија у свету! Како је то могуће?

Чини се да на ово питање не треба упућивати економистима. „Проблем је, пре свега, политички и интелектуални, а не економски„, тврди Кругман.

Не бих желео неко да ме погрешно схвати, али мене је у последње време „ухватило“ да инсистиран на разлици академски грађанин и интелектуалац. Заиста, „Многи Озбиљни Људи“ далеко од тога да су интелектуалци, имали академске титуле или не.

Проф Кругман: „For three years economic policy throughout the advanced world has been paralyzed, despite high unemployment, by a dismal orthodoxy. Every suggestion of action to create jobs has been shot down with warnings of dire consequences. If we spend more, the Very Serious People say, the bond markets will punish us. If we print more money, inflation will soar. Nothing should be done because nothing can be done, except ever harsher austerity, which will someday, somehow, be rewarded…

That is, the problem is mainly political and intellectual, rather than strictly economic

Consider, in particular, the alleged dangers of debt and deficits. Here in America, we are constantly warned that we must slash spending now now now or we’ll turn into Greece, Greece I tell you. But Greece, a country without a currency, doesn’t look much like the United States; surely Japan offers a more relevant model. And while doomsayers keep predicting a fiscal crisis in Japan, hyping each uptick in interest rates as a sign of the imminent apocalypse, it keeps not happening: Japan’s government can still borrow long term at a rate of less than 1 percent…

But government borrowing costs have hardly changed at all; given the prospect of moderate inflation, this means that Japan’s fiscal outlook has actually improved sharply. True, the foreign-exchange value of the yen has fallen considerably — but that’s actually very good news, and Japanese exporters are cheering…

Now, people who know something about Japanese politics warn me not to think of Mr. Abe as a good guy. His foreign policy, they tell me, is very bad, and his support for stimulus may have more to do with old-fashioned pork-barrel (tofu barrel?) politics than with a sophisticated rejection of conventional wisdom.

But none of that may matter. Whatever his motives, Mr. Abe is breaking with a bad orthodoxy. And if he succeeds, something remarkable may be about to happen: Japan, which pioneered the economics of stagnation, may also end up showing the rest of us the way out.
Link

Advertisements

Оставите одговор

Попуните детаље испод или притисните на иконицу да бисте се пријавили:

WordPress.com лого

Коментаришет користећи свој WordPress.com налог. Одјавите се / Промени )

Слика на Твитеру

Коментаришет користећи свој Twitter налог. Одјавите се / Промени )

Фејсбукова фотографија

Коментаришет користећи свој Facebook налог. Одјавите се / Промени )

Google+ photo

Коментаришет користећи свој Google+ налог. Одјавите се / Промени )

Повезивање са %s