Месечне архиве: фебруар 2013

„Образовна трка у наоружавању“ „Еducational arms race“ Renewing the #SouthKorea #Miracle #DaphneKoller

See on Scoop.itSustainable Economics

„South Korea’s incoming president, Park Geun-hye, takes over a country that has been a global role model for economic development… Many families now face stagnating wages, owing to the kinds of jobs now available, but are determined to cling to a lifestyle that they can no longer afford. Families with children are engaged in an escalating “educational arms race,” devoting large shares of their income to private education and tutoring to prepare children for entrance to elite universities and a shot at a secure job at a major corporation…“

Вукашин Б Васић‘s insight:

Врло актуелан пресек стања у једном од азијских тигрова Јужној Кореји. У принципу ништа толико сензационално да бих о томе писао.

Међутим, пажњу ми је привукла једна синтагма – „образовна трка у наоружању“. Осиромашене породице дају све што могу, највећи део свог буџета, за образвање своје деце да би им тако у будућности обезбедили сигуран посао у највећим компанијама.

То ме је асоцирало и на ТЕД говор професорке Daphne Koller, суоснивача Курсере, која је представљајући своју компанију, нагласила колико је образовање данас. Келер је свој став илустровала трагичним примером: у стампеду који је настао у трци родитеља да пријаве своју децу на Универзитет у Јоханенсбургу више десетина је повређено, једна мајка је дала свој живот за будућност свог детета.

Радим у просвети. Практичар сам. Углавном пратим статусе колега на ФБ (колико могу). У општој апатији, немам утисак да се код нас схвата значај „образовне трке у наоружавању“. Волео бих да грешим.

See on www.project-syndicate.org

Advertisements

Где зарадити први милион How #long to be a #millionaire

See on Scoop.itSustainable Economics

How long does it take to earn $1m in different countries?INFLATION may have ruined „How to marry a millionaire“ as a good film title, but there is still something…

Вукашин Б Васић‘s insight:

Пошто ми је досадила стална кукњава да су плате мале :), ако планирате да свој мозак однесете негде другде у потрази за бољим животом, предлажем вам да не идете у комшилук: у Румунији ће вам бити потребно 350 година да зарадите први милион (долара, по тржишном курсу. 🙂

Свега 350. 🙂

See on www.economist.com

Господ Бог који је усред тебе The LORD your God is with you #Bible

Zephaniah 3:17 (NIV) The LORD your God is with you, he is mighty to save. He will take great delight in you, he will quiet you with his love, he will rejoice over you with singing.“

Софоније 3:17 Господ Бог твој, који је усред тебе, силни, спашће те; радоваће ти се веома, умириће се у љубави својој, веселиће се тебе ради пјевајући.

Деца без гаранције! Youth Guarantee #EU #YouthGuarantee #Eurofound #unemployment

Some 5.5 million young people on the EU labour market cannot find a job, and 7.5 million young people aged 15-24 are NEETs – not in employment, education or training. Youth Employment Package includes a proposed Commission Recommendation to EU countries on introducing the Youth Guarantee to ensure that all young people up to age 25 receive a quality offer of a job, continued education, an apprenticeship or a traineeship within four months of leaving formal education or becoming unemployed. The economic cost of not integrating young people into labour market has been estimated by Eurofound at over €150 billion per year, or 1.2% of EU GDP. Some countries, such as Bulgaria, Cyprus, Greece, Hungary, Ireland, Italy, Latvia and Poland, are paying 2% or more of their GDP. Avoiding these economic costs now and in the future outweighs by far the fiscal costs of the proposed Youth Guarantee“.

Published on Feb 7, 2013

„Нико неће бити остављен!“

Више пута сам писао о „застаревању“ људског капитала (сећате ли се оног марксистичког концепта о „моралном рабаћењу“, разуме се, физичког капитала)  – незапослени стручњаци убрзано губе свој људски капитал, уколико га не одржавају додатним образовањем или учењем кроз рад (стицањем искуства).

Млади у ЕУ до 25 година добијају прилику да одржавају свој људски капитал из гаранцијског фонда тако што или добијају понуду за посао или праксу или тако што настављају своје школовање. Период незапослености није дужи од четири месеца! Рачуница ЕУ је врло једноставна: процењује се да је штета због губитка људског капитала око 150 милијарди евра на годишњем нивоу што чини око 1,2 процената друштвеног производа Уније.

Да ли и у којој мери наша стручна омладина има такву прилику? Да ли је незапосленост младих стручњака лична ствар појединца и њихових породица, само социјално питање или (пре свега) економско?

http://www.youtube.com/watch?v=3IIS9hMUvWU

Како ће наша деца учити економију Our Children’s #Economics #Eichengreen

See on Scoop.itSustainable Economics

Many analysts today believe that economics will not change significantly in the next 20 years, despite the flaws revealed by the recent financial crisis.

Вукашин Б Васић‘s insight:

Професор Ејхенгрин, Беркли (Eichengreen, Professor of Economics and Political Science at the University of California, Berkeley) пита се какав ће бити уџбеник Принципи економије 2033. године. Једну причу причају бихејвиористички економисти, друго развојни, трећу историчари, четврту економетричари. Али, окрени обрни, ниједна страна не предвиђа да ће доћи до радикалних, револуционарних промена.

Поставља се питање да ли је таква визија логична када се зна шта се све догађало у последњих неколико година, не само у економској сфери већ и у пословном свету. Реалније је очекивати, тврди Ејхенгрин, да ће аутор уџбеника бити више редактор, без потпуне контроле на његовим садржајем, који ће се уређивати уз помоћ вики технологије. „Уџбеник више неће бити свезнајући извор мудрости“.

Мени је занимљиво да се осврнем на ситуацију код нас када размишљамо о средњим економским школама.

Прво, требало је да прође 12 година (од  тзв. петооктобарских промена) да би се променио уџбеник из основа економије.

Друго, код нас „промена“ по правилу значи укидање старог, а затим тумарање по мраку. Чини се да нас та „судбина“ ни овог пута није мимоишла.

На жалост.

See on www.project-syndicate.org

И кризе су све дуже Here’s How The #FearIndex Recovered After 11 Major #Crises #VIX #HDR #2013

See on Scoop.itSustainable Economics

„Wars aren’t as scary as financial crises…One interesting chart shows how the the volatility index — a measure of uncertainty in the stock markets — recovered its crisis-related spikes…The longest reversion time was during the credit crunch/Lehman crisis, when it took 232 trading days (11 months). The average time was 106 trading days..“

Read more: http://www.businessinsider.com/vix-volatility-reversion-to-mean-2013-2#ixzz2KxRG0XzU

The Rise of the South: Human Progress in a Diverse World

Вукашин Б Васић‘s insight:

„Индекс страха“ показује да су финансијске кризе све дуже (о структурним да и не говоримо). Према подацима Credit Suisse време потребно да се финансијска тржишта врате на дугорочни просечни ниво трговања пре удара кризе све је дуже. Крах Леман брадерс изазва је пад за који је било потребно 11 месеци (232 дана) док је просечни период опоравка за једанаест главних економских и политичких криза 106 дана.

Још један показатељ да је глобална економија „на апаратима“. За нашу малу заједницу такво стање је подједнако лоше као и за све друге. Међутим, чини се да „није лоше бити мали“, лакше је наћи простор у некој тржишној ниши. Најновији Извештај УН о људским ресурсима не носи узалуд наслов Дизање југа („The Rise of the South: Human Progress in a Diverse World„), алудирајући на невероватан успех Турске, Мексика, Индонезије.

See on www.businessinsider.com

Још један јаз – јаз у надницама When the #MinimumWage Makes #Economists Smile #HBR

See on Scoop.itSustainable Economics

If wages are set by habit, and labor markets are inefficient, then regulation makes perfect sense.

Вукашин Б Васић‘s insight:

Врло занимљив графикон, рекли бисмо да слика говори више од хиљаду речи.

Претпоставимо да је графикон коректан са научног и стручног аспекта, на пример, да је базна година добро одабрана (нема разлога да сумњамо, имајући у виду извор рада). Шта можемо да закључимо?

Судећи на основу ширења јаза између стопе расте продуктивности и стопе раста дохотка и надница, конкурентност америчке привреде требало би да расте, а стварност у потпуности демантује такав закључак. Рад у САД је и даље скупљи у односу на БРИКС, посебно Индију и Кину.

У сваком случају, и овај графикон нас освешћује, на неки начин. Недвосмислено нам показује у каквом глобалном свету живимо и шта можемо да очекујемо у нашој малој заједници не само сутра већ у врло дугом временском периоду који је пред нама.

See on blogs.hbr.org