Месечне архиве: јул 2013

Све је на продају, зар не? The #Moral Limits of #Markets by Michael J. #Sandel

See on Scoop.itSustainable Economics

Almost without realizing it, we have drifted from having market economies to becoming market societies. The difference is this: A market economy is a tool – a valuable and effective tool – for organizing productive activity. A market society, by contrast, is a place where almost everything is up for sale. It is a way of life in which market values seep into social relations and govern every domain.

Вукашин Б Васић‘s insight:

Професор Мајкл Сендел (Харвард) тврди да смо неосетно из тржишне економије ушли у тржишно друштво, друштво чија је основна карактеристика да је СВЕ на продају! Текст ме је асоцирао на велики филм Коње убијају, зар не (1969), са чувеном Џејн Фондом: изгубљена, без новца и дома, главни лик започиње своју лабудову песму уласком у брутални плесни маратон до последњегх даха. Када, немоћна, бива дисквалификована она моли партнера да је убије јер … коње убијају, зар не?

Сурова прича која одговара реалности у којој неко изгуби „тржишну утакмицу у тржишном друштву“ и остане без ичега што би могао продати. Зато је и очекивано питање професора Сендела o улози новца и тржишта у добром друштву. Не знам за САД, али ови НАШИ, ови наши су бескрупулозни јер не само да врло ефикасно институционализују „све-је-не-продају тржиште“ већ врло често узимају (да не кажем грабе), а не плаћају нити имају намеру да плате!

See on www.project-syndicate.org

Advertisements

Сродне душе #CafédeFlore : official #trailer #soulmates

See on Scoop.itMDG Sustainable Education

Вукашин Б Васић‘s insight:
Препорука за филм: ако верујете у „сродне душе“, онда је овај филм  (Café de Florе, 2011) прави за вас. Оставиће траг којег нећете бити ни свесни да носите. Арсенова песма „Бит ћеш увијек моја“ пробудила је тај траг у мени.

Bit ćeš uvijek moja
I dio moga sna
Bit ćeš uvijek moja
I tvoj ću biti jaBit ćeš uvijek ista
Onakva kakvu te znam
Bit ćeš uvijek sa mnom
I kada budem samSve do jučer moja ljubav
Moja tajna sad si ti
Al’ dugo prijateljstvo
Sačuvat ćemo mi

Jer, uvijek bit ćeš moja
I misli moje znam
Bit’ će samo tvoje
I drugoj kad ih dam
I drugoj kad ih dam
I drugoj kad ih dam

See on www.youtube.com

Ко је у ствари најслабија карика? #World #Economy #Collapse explained in #3 #minutes #WeakestLink

See on Scoop.itMDG Sustainable Education

 

John Clarke and Bryan Dawe calculate the cost of the European debt crisis – A comedy routine. It may seemed hilarious but this is actually what’s happening. …

Вукашин Б Васић‘s insight:

Ako сте финансијски саветник и изгубите милион долара за пар минута, супер сте прошли!

See on www.youtube.com

Да ли је дефицит буџета уопште битан? Does #Debt Matter? #Frenkel

See on Scoop.itMDG Sustainable Education

„High-debt countries should take advantage of periods of growth to eliminate budget deficits before a crisis sets in, so that they do not find themselves in a debt trap. The time to fix the hole in the roof is when the sun is shining. Most European countries failed to take advantage of the growth years 2002-2007, to strengthen their budgets, and are now paying the price. The Greeks spectacularly failed to do so, with the result that they have had to go up on the roof to attempt to fix the hole during a thunderstorm, a task that is unpleasant, difficult, dangerous – and probably impossible.“

Вукашин Б Васић‘s insight:

Двадесет еминентних економиста из струке и науке окупљених око најкритичнијег питања савремене економије. Да ли је дефицит буџета уопште битан?

Најчешћи одговор економиста је ДА, АЛИ … е, сад, управо то АЛИ и колико је то АЛИ је битна ствар.

Мени лично је занимљив начин на који се тако велика имена обраћају јавности када су овако важна питања на столу. Они, наиме, неретко потежу за метафорама и то врло оштрим и експлицитним. На пример, професор Штиглиц је у недавно објављеном чланку рекао да преговарачи у трговинским трансатланским преговорима ретко „узимају таоце“,  а врло често „заврћу руке на леђима“. Професор Џефри Френкел (Харвард), у вези са питањем дефицита, каже да се рупа не крову не поправља у време олује – тада је тај посао врло тежак, врло непријатан, а врло вероватно и немогућ. Европа са једне стране, САД, са друге стране, пропустиле су период високих стопа раста 2002-2007.г, период лепих и сунчаних дана када је било идеално време за поправљање рупа на крову.

Који закључак или лекцију можемо ми да извучемо? Да ли је сада време за „ригорозну штедњу“, да ли сунце сија или је олуја и шта нам је чинити са оволиком рупом? Која метафора најбоље описује ово где смо ми  и ово шта нам се дешава?

See on www.international-economy.com

Link

Jeсмо ли срећнији, јесмо ли успешнији The #Free-Trade Charade by #JoeStiglitz – Project Syndicate

See on Scoop.itMDG Sustainable Education

The negotiations to create a free-trade area between the US and Europe, and another between the US and much of the Pacific (except for China), are not about establishing a true free-trade system.

Вукашин Б Васић‘s insight:

Избегавам да коментаришем ствари које се односе на национална (друге земље) па и регионална питања осим ако немају глобални утицај. Професор Штиглиц анализира преговоре о либерализацији спољне трговине – транспацифичне и трансатланске, а  полазећи од констатације да је глобална рунда преговора у Дохи (још од почетка миленијума) неуспела.

(Циници би додали да порукама професора Штиглица није ни потребан коментар.)

Зато да преведемо само пар реченица.

„Ако преговарачи пођу од јавног интереса, са давањем значаја обичном грађанину бар колико и корпоративним лобистима, могли бисмо бити оптимисти да ће привреда ојачати и да ће се побољшати благостање свих. Реалност је, међутим, да имамо регулисану спољнотрговинску размену која ставља на прво место интересе корпоративног бизниса, док је сам провес преговарања недемократски и нетранспарентан. Вероватноћа да ће оно што испадне из таквих преговора бити на корист обичних грађана САД је мала, а обичних грађана других земаља још мања“.

See on www.project-syndicate.org

Колико сте срећни на свом послу? Inspiring #Leadership through #Emotional Intelligence #Boyatzis #

See on Scoop.itMDG Sustainable Education

The course Inspiring Leadership through Emotional Intelligence by Richard Boyatzis from Case Western Reserve University will be offered free of charge to eve…

Вукашин Б Васић‘s insight:

Сви ови млади људи који су добили какво такво запослење, а и ми матори који смо променили по неколико послова, свакодневно се срећемо са разноразним директорима, шефовима, менаџерима, начелницима. Како се осећате кадa помислите на све њих? Јесте ли у (хроничном) стресу или вам осмех заигра на лицу? Почиње срце брже да удара, дланови зноје или једва чекате да дођете на посао?

Курс професора Бојатиса Инспирисање лидерства путем емоционалне интелигенције на Курсери је прави доживљај! Да, управо тако, доживљaј, хепенинг, а истовремено мукотрпан и истрајан рад на сопственом усавршавању. Откривење у правом смислу речи.

Ако сте помислили на неку спектакуларну ИКТ режију, анимацију, неке играрије и керефеке, преварили сте се. Лекције су „досадне у ИКТ смислу“, врло сличне овом промо видеу. Да бисте истински уживали потребна је само добра воља, концентрација, мотивација и осећај за лепо и добро.

Два су начина како можете формално положити овај курс. У оба случаја морате бити врло активни јер нема пасивног полагања тестова као јединог и потребног услова за стицање сертификата.

Надам се да ће Курсера поновити овај курс те га топло препоручујем свим интелектуалцима па и „полуинтелектуалцима“ у Јовановићевом смислу. Небитно је да ли сте у позицији надређеног или потређеног. Научићете да је најбитније да се дели заједничка визија. После је све лако.

See on www.youtube.com