Месечне архиве: октобар 2013

Крадем јер сви краду The #Financial #Crisis Could Be Impacting Our #Morality

See on Scoop.itSustainable Economics

The financial crisis didn’t just hurt the economy. It also may have done major damage to our collective moral standards, a new study suggests. „Nobody has said they [the big banks] were wrong, nobody has said they would do things differently, so I think trust has eroded in a dramatic way,“ Ariely said, „and unless we do something I don’t know how it’s going to be fixed.“

Вукашин Б Васић‘s insight:

Оправдање за неморал, за нетичко пословно понашање. Криза је чудо, пада вам свашта на памет па и да изигравате Робина Худа – ви у ствари не крадете, само узимате (од кога? богатих) оно што је ваше.

Истраживање на једном од најеминентијих универзитета у свету (Дјук) показало је да се више краде, вара у условима суноврата. Довољно је људима рећи да су преварени, да су жртве и они ће спустити своју границу толеранције на неморал.  Посебно ако су свесни чињенице да нико није процесуиран у вези са околностима у којима је балон прснуо. Ево, управо се навршило пет година од почетка Велике рецесије и изгледа да нема знакова одрживог опоравка. Професор Аријели се пита: „Ако нешто не урадимо, не знам како ћемо се извући“.

See on www.huffingtonpost.com

Најбољи и најпаметнији The Best, Brightest, and Least Productive? by Robert J. #Shiller – Project Syndicate

See on Scoop.itSustainable Economics

In the US, 7.4% of total compensation of employees in 2012 went to people working in the finance and insurance industries.

Вукашин Б Васић‘s insight:

Један од последњих радова овогодишњег добитника Нобелове награде за економију професора Роберта Шилера указује на слом „америчког сна“. Најбољи и најпаметнији млади људи стварају каријеру у финансијском сектору где је њихов допринос најмање продуктиван ако нјие и штетан. Примера ради, непосредно пре прскања мехура (2006) око четвртине дипломаца са Харварда и Јејла, а готово половина са Принстона одлазила је у финансије! Наравно, ради се о „оним другим финансијама“ (спекулације), не они традационалним пословима банака. За многе то је и морално питање, а не само економско.

Професор Шилер је један од оних утицајних економиста који је упозорава на долазећу Велику рецесију.

Нобелов комитет се ове године одлучио за „анализу функционисања тржишта“ и професоре Фаму и Хансена (Чикаго), који на нов начин приступају том економском алфа и омега питању.  Оно што треба нагласити је чињеница да професори Шилер и Фама имају потпуно опречнво виђење на то кључно питање. Док се Шилеру узима као најјвећи допринос предвиђање прскања финансијског мехура, Фама тврди да нема појма шта је то мехур и како је то мехур прснуо.

И док су њих двојица на супротним странама, професор Хансен, као економетричар, негде „ин битвин“.

Врло занимљива порука Нобеловог комитета о стању економске науке данас, зар не?

See on www.project-syndicate.org

Недовољно запослени и незапослени #Underreported #Underemployment by Robert Skidelsky – #ProjectSyndicate

See on Scoop.itSustainable Economics
„Modern research supports Keynes’s view, and suggests that the longer a recession lasts, the worse the underemployment situation becomes, with workers losing both their skills and their motivation. As policymakers pursue economic renewal, they would be advised to consider underemployment more carefully.

Read more at http://www.project-syndicate.org/blog/underreported-underemployment-by-robert-skidelsky#Da5gclVO24QQ531W.99„.

Вукашин Б Васић‘s insight:

Иста макроекономска дебата, а већ 5 година је прошло. Кејнзијанизам са префиксом Нови. Само је закључак исти. Недовољна незапосленост је већа од регистроване стопе назапослености. И, што је још важније, та висока стопа недовољне запослености постаје „равнотежна“ јер се у периоду без запослења губе и знања и вештине и мотивација. Навикавамо се на лоше.

Једном речју, трагедија. Потребна је нова паригма на свим нивоима, а посебно нова парадигма у пословном понашању у савременом друштву. Чини се да ниједна макроекономска политика не може својим инструментима и мерама да надомести недостатак те нове парадигме.

Ко има ухо да чује, нека чује.

See on www.project-syndicate.org

Све мање суза за немачком марком The Myth of German Euroskepticism by Daniel Gros – Project Syndicate

See on Scoop.itSustainable Economics
2013-10-12 14_54_53-marka

„The best indicator of Germans’ attitude toward the euro is provided by a regular poll conducted since 2002 that asks a simple question: “Would you like to have the Deutsche Mark back?”

According to conventional wisdom, the eurozone crisis has reduced citizens’ trust in the EU and in European institutions in general across all member states, with several recent reports claiming that the German public, in particular, has turned its…“

Вукашин Б Васић‘s insight:

Најбољи показатељ да ли Немци жале за својом марком су резултати анкете која се спроводи од 2002. године са питањем: „Да ли бисте желели да се врати немачка марка?“

Најновији подаци показују драматичан заокрет  у  ставу Немаца. Тренд показује да је све више оних који не желе повратак немачке марке (50%), а све мање оних који за њом жале (35%). Оно што мени лично увек привлачи пажњу на овим графовима је година када је дошло до промене тренда: зар треба да чуди да је септембар 2008? Наравно не. Уместо питања и сумњи имамо још један доказ настанка нове економске ере.

Ко има ухо да чује, нека чује.

See on www.project-syndicate.org