Месечне архиве: новембар 2013

Кад ненормално постаје нормално – стогодишња рецесија A #Permanent #Slump? #Krugman #Secular #Stagnation

See on Scoop.itSustainable Economics

„The new normal for our economy may be a state of mild depression. But as Mr. Summers said, the crisis “is not over until it is over” — and economic reality is what it is. And what that reality appears to be right now is one in which depression rules will apply for a very long time“.

Вукашин Б Васић‘s insight:

Професор Кругман осврће  се на излагање професора Лерија Самерса на 14. ММФ Економском форуму: Монетаристи говоре о „нормализацији“, а макроекономисти то тумаче да америчка привреда улази у  перманетну рецесију (слично јапанској 1990-их година)! Нормализација финансијског система требало би да изазове раст друштвеног производа до потенцијалног нивоа, незапосленост да тежи природној стопи (пуна запосленост). На жалост, ништа од тога није се догодило.

Kругман затим наводи аргументе у прилог Самерсовог закључка али то за овај чланак није битно. Оно што бих истакао је да „нормализација ненормалног“ ствара климу у којој се губи осећај праведности и моралности, у којој  врлина постаје порок, а глупост највећа мудрост.

Закључак: Паре нису проблем, пара нема? Или, сит гладном не верује (успети значи увек на нечији рачун, успети значи увек неког „поштено“ осиромашити)?

See on www.nytimes.com

Да ли је економија уопште наука? Robert J. #Shiller on on whether he is a #scientist.

See on Scoop.itSustainable Economics

Though economics presents its own methodological problems, the basic challenges facing researchers are not fundamentally different from those faced by researchers in other fields. „I am one of the winners of this year’s Nobel Memorial Prize in Economic Sciences, which makes me acutely aware of criticism of the prize by those who claim that economics – unlike chemistry, physics, or medicine, for which Nobel Prizes are also awarded – is not a science. Are they right?
Read more at http://www.project-syndicate.org/commentary/robert-j–shilleron-whether-he-is-a-scientist#dIqrrSpl65dPAKp5.99

ekonomija

Вукашин Б Васић‘s insight:

Морам да признам да сам очекивао нешто другачији текст испод оваквог наслова. Роберт Шилер, добитник овогодишље Нобелове награде за економске науке, размишља о томе да ли је он већи или мањи научник у поређењу са другим добитницима и објашњава како и зашто је у 19. веку било популарно говорити хемијска наука, физичка наука, астрономска наука, хипнотичка наука, а сада се то не ради и једноставно кажемо: хемија, физика,  астрономија (шта би са хипнотичком науком?) Ипак, то не важи за економску науку, како званично гласи наука за коју  Нобелов комитет додељује награду.

Професор Шилер констатује да је разлог зашто се не додељује награда за економију већ економску науку шарлатанство многих математичких економиста који се крију иза фасцинантних модела, без икаквог емпиријског доказа. (Лично избегавам да говорим о томе јер је лако критиковати нешто што се недовољно добро познаје.)  Како разоткрити шаралатане? Према професору Шилеру један од начина био би увођење нових метода и нових начина доказивања валидности модела, пре свега интегрисањем бихејвиористичке економије у економску науку.

Није тешко подржати Шилеров став да се економска наука превише концетрише на питање политике, а мање на фундаментална питања. Као да постоји неки инфантилизам код економиста. Сви је знају, а нико нема одговор на основна питања. Озбиљне расправе се покрећу када нешто крене лоше, тада се и политичари мало заинтересују, док у периодима успона нико не хаје шта се у ствари дешава. Као да се све своди на оно тупо, површно и сујетно (а тако се и предаје у нашим школама): овако мисли једна школа, а овако друга. И тачка.

2008., чини се, алармира да једна наука не може тако функционисати.

See on www.project-syndicate.org

Најбоља карикатура икада How #economic #growth has become #anti-life

See on Scoop.itSustainable Economics

Vandana Shiva: An obsession with growth has eclipsed our concern for sustainability, justice and human dignity. But people are not disposable – the value of life lies outside economic development

Вукашин Б Васић‘s insight:

А најгора од свих „критика“ је ова последња: НАЂИ СЕБИ НЕКИ ПОШТЕН ПОСАО!

Као они такав имају. Ко има ухо да чује, нека чује.

See on www.theguardian.com