Да ли је економија уопште наука? Robert J. #Shiller on on whether he is a #scientist.

See on Scoop.itSustainable Economics

Though economics presents its own methodological problems, the basic challenges facing researchers are not fundamentally different from those faced by researchers in other fields. „I am one of the winners of this year’s Nobel Memorial Prize in Economic Sciences, which makes me acutely aware of criticism of the prize by those who claim that economics – unlike chemistry, physics, or medicine, for which Nobel Prizes are also awarded – is not a science. Are they right?
Read more at http://www.project-syndicate.org/commentary/robert-j–shilleron-whether-he-is-a-scientist#dIqrrSpl65dPAKp5.99

ekonomija

Вукашин Б Васић‘s insight:

Морам да признам да сам очекивао нешто другачији текст испод оваквог наслова. Роберт Шилер, добитник овогодишље Нобелове награде за економске науке, размишља о томе да ли је он већи или мањи научник у поређењу са другим добитницима и објашњава како и зашто је у 19. веку било популарно говорити хемијска наука, физичка наука, астрономска наука, хипнотичка наука, а сада се то не ради и једноставно кажемо: хемија, физика,  астрономија (шта би са хипнотичком науком?) Ипак, то не важи за економску науку, како званично гласи наука за коју  Нобелов комитет додељује награду.

Професор Шилер констатује да је разлог зашто се не додељује награда за економију већ економску науку шарлатанство многих математичких економиста који се крију иза фасцинантних модела, без икаквог емпиријског доказа. (Лично избегавам да говорим о томе јер је лако критиковати нешто што се недовољно добро познаје.)  Како разоткрити шаралатане? Према професору Шилеру један од начина био би увођење нових метода и нових начина доказивања валидности модела, пре свега интегрисањем бихејвиористичке економије у економску науку.

Није тешко подржати Шилеров став да се економска наука превише концетрише на питање политике, а мање на фундаментална питања. Као да постоји неки инфантилизам код економиста. Сви је знају, а нико нема одговор на основна питања. Озбиљне расправе се покрећу када нешто крене лоше, тада се и политичари мало заинтересују, док у периодима успона нико не хаје шта се у ствари дешава. Као да се све своди на оно тупо, површно и сујетно (а тако се и предаје у нашим школама): овако мисли једна школа, а овако друга. И тачка.

2008., чини се, алармира да једна наука не може тако функционисати.

See on www.project-syndicate.org

Advertisements

Оставите одговор

Попуните детаље испод или притисните на иконицу да бисте се пријавили:

WordPress.com лого

Коментаришет користећи свој WordPress.com налог. Одјавите се / Промени )

Слика на Твитеру

Коментаришет користећи свој Twitter налог. Одјавите се / Промени )

Фејсбукова фотографија

Коментаришет користећи свој Facebook налог. Одјавите се / Промени )

Google+ photo

Коментаришет користећи свој Google+ налог. Одјавите се / Промени )

Повезивање са %s