Месечне архиве: март 2015

The Nature Of The Greek Crisis

If you want to understand the Greek crisis analysis as understood by Greek finance minister Yanis Varoufakis watch this interview.

Source: www.socialeurope.eu

Боже мили, спаси нас. Куда све ово води.

Ко има ухо да чује, нека чује.

See on Scoop.itSustainable Economics

Deescalating Europe’s Politics of Resentment

In 2010, Greece had no right to borrow from German – or any other European – taxpayers, because its public debt was unsustainable. Five years later, the consequences – open animosity toward and from Germany, a humanitarian crisis, and a mountain of unserviceable debt – could not be clearer.

Source: www.project-syndicate.org

See on Scoop.itSustainable Economics

Немам коментар.

Ко има ухо да чује, нека чује!

Costas Lapavitsas: The Syriza strategy has come to an end

In a joint interview with German daily Der Tagesspiegel and ThePressProject International, Syriza MP and economist Costas Lapavitsas says that the time has come for Greece and its partners to understand that “they are flogging a dead horse”. Instead, they should work together on “an exit that will be negotiated and consensual”. The first step? “After 5 years of scaremongering and misinformation, there has to be at last a genuine public debate”.

Source: www.thepressproject.net

Мамузање мртвог коња – метафора је коју професор и парламентарац у Грчкој Лапавицас користи да би објаснио стање у Грчкој. Зато тврди да средњи пут неће бити прихваћен и предлаже миран и споразуман Грегзит. (А зашто Грегзит?)

Можда ће се неко упитати зашто се код нас не користи искуство Грчке, али је мени апсолутно јасно да разлог лежи у мизерном нивоу знања и опште информисаности код нас (у политику, као и до сада, не желим да улазим). Као да је Грчка нека минорна афричка земља за коју већина нас, грађана и грађанки Србије, никад није чула. Не могу да опишем колико ми је жао те лепе земље. Готово исто колико и наше. Пет година патње са чини се главним „искодом“, како професор Лапавицас каже, „атмосфером која је гадно затрована“.

Не бих сада желео да делим неке лекције. Уместо тога опет да цитирам професора Лапавицаса: „Прва ствар која треба да се деси је да ЕУ и Грчка схвате да мамузају мртвог коња. Након пет година тортуре, време је да се ово оконча. Овој стратегији је сада дошао крај. Молимо за мало разума. Тако да када кажем стратешки циљ (Грегзит, прим. В.Б.В.), ово је оно на шта мислим. Људи морају да се помире с тим. А они који одбијају то да виде, то је из идеолошких разлога, јер ова идеологија трује расправу.“!

Ко има ухо да чује нека чује!

Превод интервјуса са професором Лапавицасом на адреси http://marks21.info/intervju/kostas-lapavicas-sirizinoj-strategiji-dosao-je-kraj See on Scoop.itSustainable Economics

How is Japan managing its debt?

Japan is monetizing several trillion dollars of government debt.

Source: agenda.weforum.org

"Figures provided by the International Monetary Fund illustrate why. For Japan to pay down its net debt even to 80% of GDP by 2030, it would have to turn a 6%-of-GDP primary budget deficit (before interest payments on existing debt) in 2014 into a 5.6%-of-GDP surplus by 2020, and maintain that surplus throughout the 2020s".

Па у чему је тајна? Јапан као најзадуженија земља да изврши фискалну консолидацију до 2030 тако што ће 6% буџетског дефицита да држи на 5% суфицита???

Тајна је једноставна Јапан дугује "сам себи" и не зависи од иностраних банака.

Како беше код нас?

Ко има ухо да чује, нека чује.

See on Scoop.itSustainable Economics

Is corporate social responsibility China’s secret weapon?

The days when all Chinese companies were focused on was becoming the country’s most profitable are long gone. Today, reputation is everything.

Source: agenda.weforum.org

"China has learned that CSR, in the current economic and political landscape, will help the country to become a leader, not a follower".

Јасно. Не индивидуализирани људски капитал него социјалникапитал је онај капитал који је претпоставка или неопходан услув опстанка заједнице, а и њеног развоја.

То је више од корпоративне филантропије. То је више од шминкања система. То је сасвим нови систем који је условљен новим околностима дигиталног доба односно слободног приступа неограниченом фонду знања.

Ко уништава социјални капитал, уништава друштво. Када је реч о Кини, видели смо како се ситем обрачунава са корупцијом.

Ко има ухо да чује, нека чује.

See on Scoop.itSustainable Economics

Jeffrey Sachs: ‘By separating nature from economics, we have walked blindly into tragedy’

Economic policy must be combined with climate and technology if we are to stand any chance of saving ourselves, argues prominent American economist Jeffrey Sachs

Source: www.theguardian.com

У једној реченици читава мудрост. Још један доказ да су све велике истине ТОЛИКООООООО очигледне да их је готово немогуће ВИДЕТИ. Не, нисам погрешио. Немогуће их је видети јер ми тежимо да гледамо тамо негде преко ограде, најчешће у комшијско дрвориште.


Економија је срце читаве приче. Систем језгра. Како је мене учила моја предивна професорка Радмила Стојановић још том системском приступу прозирања реалности. Њено дело је (наравно) заборављено, али то не говори о њој већ о нама.


Како каже професор Скс, 23 године је прошло од РИО самита и наш ментални склоп још није устању да прихвати парадигму о одрживом развоју. 


Па шта нам ваља чинити, господине професоре? Зар истина није само једна?


Ко има ухо да чује, нека чује!

See on Scoop.itSustainable Economics

Thomas Piketty, Paul Krugman and Joseph Stiglitz: The Genius of Economics – 92Y On Demand

“It seems safe to say that Capital in the Twenty-First Century, the magnum opus of the French economist Thomas Piketty, will be the most important economics book of the year—and maybe of the decade. Piketty, arguably the world’s leading expert on income and wealth inequality, does more than document the growing concentration of income in the hands of a small economic elite. He also makes a powerful case that we’re on the way back to ‘patrimonial capitalism,’ in which the commanding heights of the economy are dominated not just by wealth, but also by inherited wealth, in which birth matters more than effort and talent,” wrote Paul Krugman in The New York Times. Krugman and his fellow Nobel laureate Joseph Stiglitz (author of The Great Divide) join Piketty to discuss the genius of economics. Moderated by MSNBC’s Alex Wagner.

Source: 92yondemand.org

Па да, нормално. Да бибио генијалац, потребан, али не и довољан услов је да будеш поштован у професији и препознат као носилац највиших признања у професији. Мораш бити и ФИЛОСОФ.


Помало заборављена наука, сада се чини као "хлеб наш насушни". Зашто? Ко за то има времена? Е, управо у томе је ствар, управо због тога "ко за то има времена", посветимо мало времена себи и заједници, планети у сваком смислу. Затражимо тајмаут у својим убрзаним животима, будимо мало и људи пауци, не само мрави и пчеле (у смислу Френсиса Бекона, разуме се).


А када се ја сетим својих часова философије… Ништа нисам разумео. Превише је "философирала", а нама се некуд журило. Да не верујем у Смисао, сада бих рекао да сам протраћио већину свог живота.


Ко има ухо да чује, нека чује.

See on Scoop.itSustainable Economics