Talking to my daughter about the economy – Preface to the German edition

Last summer (an aeon it seems before my recent sojourn into politics&government) I spent ten days writing a short book in Greek on economics. The idea was to write it as if it were addressed to…

Sourced through Scoop.it from: yanisvaroufakis.eu

Препорука за књигу (књига је преведена на наш језик али није нимало јевтина. Нажалост.)

У оној мери у којој нисте професионално у свету економије, у тој мери биће вам потребно више енергије и концентрације да разумете поруку. Варуфакис пише врло једноставно, уз много добро познатих архетипских примера (Фауст-Мефисто, Матрикс, мит о Едиту). Међутим, ни у једној јединој реченици Варуфакис вас неће пустити да се опустите и заборавите зашто држише његову књигу у рукама и зашто је читате покушавајући да ухватите основну нит. Иако је истина крајње једноставна, далеко од тога се се до ње може доћи само тако што ћете прогутати „црвену“ пилулу. Јер, „нажалост, црвена пилула коју би могла да прогуташ с једном чашом воде, као што је то учинио Нио, не постоји. Оно што постоји јесу критичка мисао и пркосна жеља да никада не прихватиш нешто што је тако речено или зато што тако мисле моћници, већина, сви други, На страницама ове књиге покушао сам да ти укажем на то како можеш да ускладиш пркосну веру у истину с критичком мишљу да би уочила основне, често туробне стварности око себе. Нема сумње да ћеш се често кајати што ниси узела плаву пилулу. Биће, међутим, и других тренутака – пошто си изабрала црвену пилулу горке истине, у којима ћеш разоткривати лажи моћних, њихову ругобу и њихов бесмисао. То ће бити твоје обештећење“.

Тако је и поентирање је у Варуфакисовом стилу: економија није наука или, ако инсистирамо да јесте, више је налик на астрологију, у којој економисти астролози, савршено компетенти у својим „пророчаствима“, са неподношљивом лакоћом оправдавају своје непрестане неуспехе новим и свежијим „пророчаствима“. Савремени човек, cognitive miser, нема никаквих проблема да прихвата и чак глорификује такву „нормалност“.

Схватам ту поруку о економији као филозофији. Схватам је више као стратегију „без алтернативе“, иако и садашњи оквир оставља довољно капацитета да ствари буду далеко боље. Али, то неко мора да чује, зар не?

Ко има ухо да чује, нека чује!

ПС Ускоро ћу на ову тему коментарисати и најнови чланак професора Стиглица.

See on Scoop.itSustainable Economics

Advertisements

Оставите одговор

Попуните детаље испод или притисните на иконицу да бисте се пријавили:

WordPress.com лого

Коментаришет користећи свој WordPress.com налог. Одјавите се / Промени )

Слика на Твитеру

Коментаришет користећи свој Twitter налог. Одјавите се / Промени )

Фејсбукова фотографија

Коментаришет користећи свој Facebook налог. Одјавите се / Промени )

Google+ photo

Коментаришет користећи свој Google+ налог. Одјавите се / Промени )

Повезивање са %s