Месечне архиве: март 2017

The age of unenlightenment

robert-armstrong.jpeg.256x256_q100_crop-smart

„The most pressing question of our age is not what will happen when the computers outsmart us. Nor is it the future of globalisation, or how to stop climate change. It is much more fundamental than these:   Why is everyone so mean and stupid, and why is it getting worse? Read the news, watch TV, browse your social media feed, talk to your relatives: moronic proclamations, transmitted in a solution of rage, are the currency of the day. Consider the Brexit debate in the UK, or last year’s presidential race in the US.“

Source: FT

Хахаха, морао сам да се насмејем иако ништа није смешно. Главни уредник Financial Times Роберт Армстронг говори о добу НЕПРОСВИТЕЉСТВА. У том добу кључно питање није шта ће се десити када вештачка интелгинција овлада светом или шта са глобализацијом и(ли) климатским променама, већ питање зашто су људи све искваренији и све глупљи.

Па где се деде онo ДРУШТВО ЗНАЊА? ОНО друштво знања записано у разноразним стратегијама. Тачније, бившим стратегијама.
И опет ћу о филозофији нашој насушној. И првом и основном питању за милион долара: чему служи паметни телефон?
Просвето, пробуди се! Ко има ухо да чује нека чује!

A new narrative for a complex age

eric

„Eric Beinhocker, Executive Director, The Institute for New Economic Thinking at the Oxford Martin School If 2008 was the year of the financial crash, 2016 was the year of the political crash.  If 2008 was the year of the financial crash, 2016 was the year of the political crash.  In that year we witnessed the collapse of the last of the four major economic-political ideologies that dominated the 20th century: nationalism; Keynesian Pragmatism; socialism; and neoliberalism. In the 1970s and 80s the centre-right in many countries abandoned Keynesianism and adopted neoliberalism. In the 1980s and 90s the centre-left followed, largely abandoning democratic socialism and adopting a softer version of neoliberalism.

Професор Eric Beinhocker са Оксфордског института за Нову економију сумира садашњу (глобалну) економску ситуацију (теорија и пракса).

Две ствари бих истакао:
Прво, професор износи аргумент да је 2016. у политичком смислу наставак или финале 2008. Даљи коментар непотребан.
Друго, после неколико предлога како и куда, професор апелује да ОЕЦД задржи своју водећу улогу у једном новом економском размишљању. Да не буде забуне шта желим да кажем, ево, рећи ћу: таква иницијатива се неће добро завршити ако такве ствари треба да носе разне институције осим ако оне нису академија, универзитети и факултети. Једноставно, то је само крпљење, козметика.
Има ли, дакле, наде? Наравно да нема.
Ко има ухо да чује нека чује!

The Ideology of Exponential Growth Devours and Corrupts

growth

There is no higher God in Silicon Valley than growth. No sacrifice too big for its craving altar. As long as you keep your curve exponential, all your sins will be forgotten at the exit.

It’s through this exponential lens that eating the world becomes not just a motto for software at large, but a mission for every aspiring unicorn and their business model. “Going viral” suddenly takes on a shockingly honest and surprisingly literal meaning„.

Наставимо ми да мантрамо БДП, БДП, БДП. Оправдања за тако нешто немамо.Не треба бити ни превише паметан ни превише образован да би се закључило колико ја таква мантра погубна.

Козметика (дељена економија, интернет ствари) је ту. Има ту и пластике. Међутим, нама је потребна духовна катарза. Стварање добрих људи и то по мега, гига експоненцијалној стопи раста. Добри људи су професионалци у свом послу, а то значи образовани, стручни и морални (етични).
Ко има ухо да чује нека чује