Архиве категорија: Времеплов/Time Machine

Изгубљена деценија #Stiglitz: Lost #decade for #Europe & America as a result of flawed #economic_policies

See on Scoop.itSustainable Economics

Thematic debate on the „State of the World Economy and Finance in 2012“ – General Assembly, United Nations, New York, 17 May 2012

„This much also should be clear: As great as the market failures were in creating the crisis, the bubbles that brought about the global financial crisis, today the markets are again failing. We have the same resources, the same human resources, the same physical resources, the same natural resources that we had in 2008 before the crisis. And having eliminated the distortions we should actually have a higher GDP but of course instead we have a much lower performance. It is clear that the markets are not utilizing our resources well. And it’s also clear that our governments are failing to correct these failures of the market. We live in a world in which there are unused and underutilized resources and huge unmet needs. Recall that it’s been half a decade since the breaking of the bubble and the economies are not only not repaired, [they] are not likely to be back to normal any time soon. Their prospects are bleak. In the United States for instance the forcasts of return to full employment by the end of the decade are looking increasingly dim. The prospects of recovering the growth that was lost are nil. The 1980s were spoken as the lost decade for Latin America. A lost decade that was a result of flawed economic policies. This decade will be the lost decade for Europe and America. And again a lost decade as a result of flawed economic policies.“

Вукашин Б Васић‘s insight:

Ништа, али готово апсолутно ништа није се променило од обраћања професора Стиглица УН на тематској дебати „Стање светске економије и финансија у 2012“. Сасвим слободно овај видео клип може да се датира на 2014. годину.

Није Стиглиц футуриста који беспрекотно тачно визионари. Ствар је у томе да професор указује на фундаменталне узроке настанка кризе – недостаци тржишта и недостаци адекватне државне интервенције који делују и данас и, како ствари стоје, деловаће и даље. Ефекти су онда лако предвидиви. Изгубљене године, изгубљена декада. Ресурси су ту, али савремени економски систем није у стању да их употреби на одговарајући начин.

See on www.youtube.com

Advertisements

Крај једне ере? „The End of #Neo-liberalism?“ by Joseph E. #JoeStiglitz | Project Syndicate

See on Scoop.itSustainable Economics

Из овог концизног чланка издвојио бих следећу реченицу: Браниоци тржишног фундаментализма желе да за све окриве државну политику, а не недостатке тржишта.

Да. Чини се да је то тачно. Корпуција, асиметричност информација, морални хазард, екстерналије. Све је јасно. Само нико ништа не разуме.

„Defenders of market fundamentalism want to shift the blame from market failure to government failure.

History has not been kind to neo-liberalism, that grab-bag of ideas based on the fundamentalist notion that markets are self-correcting, allocate resources efficiently, and serve the public interest well.“

See on www.project-syndicate.org

Велика Рецесија и раскол у економској мисли #VOX Simon #Wren-Lewis #macroeconomics

Да ли је економија толико идеологизована да ћемо увек имати расцеп између најмање две школе економске мисли? Да ли је период мирног развоја глобалне економије пре Велике Рецесије успавао латентни сукоб? Говоре ли економисти истим језиком? Јесу ли противници Нове Кејнзијанске синтезе своје критике изградили на аргументима или на идеологији (да држава нема шта да тражи у економији). Зашто у микроекономији нема таквог експлицитног раскола?

Е, сад, ако моја маленкост може да „запржи“ мало дискусију па да се упита: шта је са студентима макроекономије? Имају ли они уопште представу о интензитету сукоба? Када или, тачније, да ли икада „прогледају“ и схвате суштину макроекономије?

За тако нешто сигурно је потребно критичко промишљање па у мери у којој студенти тако промишљају веће су им шансе да схвате проблем што је најважнији корак у његовом решавању.

The return of schools of thought in macroeconomics

„This outcome may, however, represent wishful thinking by New Keynesians. An alternative reading is that the Keynesian/Anti-Keynesian division is always going to be with us, because it reflects an ideological divide about state intervention. That divide occurs all the time in microeconomics, but because it involves arguing about many different externalities or imperfections it does not lend itself to fragmentation into schools. In macro, however, there is one critical externality to do with price rigidity, and so disagreements about policy can easily be mapped into differences about theory. Demand denial is attractive because it gives a non-ideological justification for what is essentially an ideological position about economic policy. Unfortunately, there is a danger that dividing mainstream analysis this way makes macroeconomics look more like a belief system than a science.“

Веза

Први директор ММФ који користи ФБ – Chat with Christine Lagarde – IMF

Кристин Лагард, директор ММФ, говори о садашњем економском тренутку, међународним економским односима и значају инклузивног образовања. Интересатно је да је Лагард први директор ММФ која активно користи Фејсбук за тренутну комуникацију са заинтересованим особама широм света.

Chat with Christine Lagarde – International Monetary Fundon World Economic Forum 02 on Livestream – Watch live streaming Internet TV. Broadcast your own live streaming videos, like World Economic Forum 02 in Widescreen HD.
Via www.livestream.com

Велики играч на велика врата (5) #IMF #EU #euro

И као што сам већ писао у овом свом еко-дневнику ето Велики играч гази чврстим кораком. Данас је на ЕУ самиту договорено да ће ЕУ, на билатералној основи, подржати кризни фонд ММФ са 200 милијарди евра (око 270 милијарди долара) у настојању да се ублаже негативне последица успоравања привредне активности изазване нестабилношћу у еврозони. Није потребно да се посебно истиче да је у читавој причи имплицитно поменута Кина (нужност да се и друге земље укључе – У саопштењу Савета ЕУ пише: „We are looking forward to parallel contributions from the international community“).

Можда је оваква одлука за неке изненађење али, по мом мишљењу, тако нешто се могло очекивати као једна од реалних опција.

Веза

Статистика као бикини #EU #EMU #Euro

Њујорк тајмз је недавно објавио овај граф.

(кликните на слику) Извор: NYT

И? Шта се може закључити? Да је Еуро зона тако скоцкана да фаворизује немачку економију и/или да је нeмачка економија у целини далеко ефикаснија и да је та ефикасност искључиви разлог доминације немачке привреде у ЕУ? Гледајући на приложени граф, претпостављам да на један начин размишља порески обвезник у, рецимо, Грчкој, Шпанији, Италији, а другачије у Немачкој.

Миленијумски циљеви развоја (УНДП): Искоренити сиромаштво до 2015.г.