Архиве категорија: Институционализација (глобална, регионална, национална)

Први директор ММФ који користи ФБ – Chat with Christine Lagarde – IMF

Кристин Лагард, директор ММФ, говори о садашњем економском тренутку, међународним економским односима и значају инклузивног образовања. Интересатно је да је Лагард први директор ММФ која активно користи Фејсбук за тренутну комуникацију са заинтересованим особама широм света.

Chat with Christine Lagarde – International Monetary Fundon World Economic Forum 02 on Livestream – Watch live streaming Internet TV. Broadcast your own live streaming videos, like World Economic Forum 02 in Widescreen HD.
Via www.livestream.com

Advertisements

Велики играч на велика врата (5) #IMF #EU #euro

И као што сам већ писао у овом свом еко-дневнику ето Велики играч гази чврстим кораком. Данас је на ЕУ самиту договорено да ће ЕУ, на билатералној основи, подржати кризни фонд ММФ са 200 милијарди евра (око 270 милијарди долара) у настојању да се ублаже негативне последица успоравања привредне активности изазване нестабилношћу у еврозони. Није потребно да се посебно истиче да је у читавој причи имплицитно поменута Кина (нужност да се и друге земље укључе – У саопштењу Савета ЕУ пише: „We are looking forward to parallel contributions from the international community“).

Можда је оваква одлука за неке изненађење али, по мом мишљењу, тако нешто се могло очекивати као једна од реалних опција.

Веза

Статистика као бикини #EU #EMU #Euro

Њујорк тајмз је недавно објавио овај граф.

(кликните на слику) Извор: NYT

И? Шта се може закључити? Да је Еуро зона тако скоцкана да фаворизује немачку економију и/или да је нeмачка економија у целини далеко ефикаснија и да је та ефикасност искључиви разлог доминације немачке привреде у ЕУ? Гледајући на приложени граф, претпостављам да на један начин размишља порески обвезник у, рецимо, Грчкој, Шпанији, Италији, а другачије у Немачкој.

Миленијумски циљеви развоја (УНДП): Искоренити сиромаштво до 2015.г.

Eвропски одбор за системски ризик: У сусрет првој годишњици рада

Европски одбор за системски ризик део је Европског система за финансијску супервизију. У одговору на глобалну финансијску кризу, Европска комисија је покренула иницијативу, преко експертске групе, да се нађу нови модалитети заштите грађана као и за ојачавање поверења у финансијски систем. Група је предложила да се читав проблем мора посматрати целовито односно да се акценат мора ставити на стабилност финансијског система у целини, а не селективно, на стабилност појединачних фирми. Тако је током 2009.г. настала идеја о одбору са мандатом да прати кретање ризика на нивоу финансијског ситема у целини.  16. децембра прошле године, Одбор је званично почео са радом.

(Већ сам писао о системском и специфичном ризику.)

Веза

Кад останем без текста, онда је то – то!

Грчкој је отписано 50% дуга! Банке су пристале на докапитализацију. Чланице Еврозоне су такође постигле договор да се Евроспки фонд за финансијску стабилност (ФЕСФ), који располаже кредитним капацитетом од 440 милијарди евра, допуни са нових 1.000 милијарди, првенствено имајући у виду могуће компликације дужничке кризе у Шпанији и Италији.

И? Шта сад? Чини вам се да је то много? Па, тешко је одговорити на то питање али имајте у виду примедбу  јапанског министра финансија Јун Азумика који је рекао да “није сигуран да ће свота од хиљаду милијарди евра бити довољна за дугорочну стабилизацију финансијских тржишта”, додајући да је очекивао двоструко веће издвајање, уз обећање да ће и Јапан пружити помоћ Европи.

Није грешка – добро сте прочитали! Финансијска рупа је црна финансијска рупа, закрпа изгледа да мора бити велика, иначе је све узалуд.

Институције, организације (2): Европски фонд за финансијску стабилност

Европски фонд за финансијску стабилност  (ЕФСФ) је специјална институција за финансирање  дужничке кризе. Настала договором 27 држава чланица Европске уније, 9. маја 2010, у циљу очувања финансијске стабилности у Европи кроз пружање финансијске помоћи државама еврозоне у економским тешкоћама. Седиштем је у Луксембург. Европска инвестициона банка пружа  услуге средствима  управљања и административну подршку на уговорној основи.  Кредитни капацитет ЕФСФ је € 440 милијарди евра, са предлозима да се повећа на € 2 билиона (Вики).

Какав утицај има Фонд види се из вести да је већина европских акција данас ојачала, након појаве информација о проширењу европског кризног фонда, кључног средства за сузбијање дужничке кризе. „Страни медији објавили су неколико конфликтних извјештаја о повећању европског фонда за финансијску стабилизацију (ЕФСФ). Британски Гуардиан пише како су Немачка и Француска договориле проширење фонда са 440 милијарди евра на чак 2 билиона евра. С друге стране, немачко издање Фајненшал Тајмса наводи како би фонд могао бити повећан до “само” билион евра, позивајући се на изјаве немачког министра финансија Волфанга Шаублеа“ (Извор). Исто.