Архиве категорија: Мала школа економије

Размисли и одговори

О економији без коментара #economist #economics Alfred #Marshall

jmkeynesПреузето: Principles of Macroeconomics by Nilss Olekalns, Coursera.

Одлучио сам се да – без коментара – поставим овај цитат чувеног класичног економисте Алфреда Маршала о економској науци и економистима. Економска  наука није никаква мистификација и забава за доконе. То је изузетно захтевна интелектуална вештина која је нeопходан услов одрживости савремeне заједнице.

ПС Ако некога не мрзи, слободно нека преведе овај цитат у коментару.

Вала и мени је мука од свега #FreeTrade #AdNauseam #AdAbsurdam #Bhagwati #Dorman

Морам да признам да је ово још једно изненађење са највишег места. Професор БагватиIn Defense of Globalization), Колумбија, чудом не може да се начуди текућој (протекционистичкој) трговинској политици америчке администрације која се окреће регулацији, а не слободној трговини. Не стоји ниједан аргуменат у прилог том заокрету: ни погрешне оцене да увоз „извози“ радна места, ни волунтаристичко субвенционирање индустријске производње, ни етикетирање финансијског сектора.

Наиме, свуда има и добрих и лоших људи, финансијски сектор није изузетак. Истина је да су у неким секторима друштвене користи веће од приватних али нико са сигурношћу не може да тврди који су то сектори. И тако даље, и томе слично.

Ad Nauseam треба да означи да је та прича већ испричана и да је човеку мука да се на њу враћа. Је ли?

С друге стране, Питер Дорман оштрим речима одбацује сваки Багватијев аргуменат и свој чланак провокативно назива Free Trade Ad Absurdam.

Шта ми можемо да научимо? Шта и како наши професори уче децу по школама? Да ли их бар уче критичком мишљењу да не прихватају здраво за готово чак ни тзв. експертске ставове?

Мој коментар је кратак: ако је Багватију мука од те приче о слободној трговини, вала и мени је.

„Bhagwat: So much has been written, by so many, against the muddled ideas that have now overwhelmed good sense on trade policy in the United States government that one wonders whether there is anything left to say. Пrotectionism has re-emerged as a formidable foe.

Dorman: Face it, Bhagwati isn’t even listening.  He has no idea what the arguments are of those who worry about trade and social standards, or trade and ecological sustainability, or trade imbalances, inequality and the volatility of global finance.  He has written many clever papers based on a set of implausible assumptions (like trade always balancing at the margin), and he has no clue how to respond to those who question those assumptions.  My students, who think his priors are bonkers, found only incoherent bluster.“

Веза

Шта је у ствари битно Does #Debt Matter? #Skidelsky

Кресање буџетског дефицита – тема број један око које се ломе копља при писању рецепта за излазак из кризе. Они који су ЗА кресање дефицита тврде да је дефицит буџета исто као и дефицит на кредитној картици –  кад тад се мора платити. Они други тврде да то није тачни најмање из пет разлога:

1. држава не мор а да плаћа своје дугове. Једноставно може да банкротира (Аргентина). Незгодно јесте, последица има, али живот иде даље.

2. дефицит у буџету НЕ мора бити терет за будуће генерације. Много већи терет је ако кресање дефицита изазове рецесију са свим негативним последицама на будуће генерације.

3. исто важи и за случај када кресање дефицита изазове пад економске активности, а самим тим и смањење прихода буџета.

4. не постоји веза између величине дефицита и трошкова његовог финансирања. Пример Јапана је екстреман – земља са релативно највећим деифцитом и веома ниским трошковима новог позајмљивања.

5. ниски трошкови позајмљивања од стране државе не значе еквивалетно ниске трошкове позајмљивања од стране приватног сектора. Напротив.

Једном речју, ствар нимало није црно бела. Чини се да се ради о избору између два зла. Једно је неспорно и код једних и код других: раст је једина алтернатива, све остало су нијансе. И то одрживи раст.

„the official doctrine of most developed countries today, contains at least five major fallacies, which pass largely unnoticed, because the narrative is so plausible…

1. First, governments, unlike private individuals, do not have to “repay” their debts.

2. Third, the national debt is not a net burden on future generations

3. Second, deliberately cutting the deficit is not the best way for a government to balance its books.

4. Fourth, there is no connection between the size of national debt and the price that a government must pay to finance it.

5. Finally, low borrowing costs for governments do not automatically reduce the cost of capital for the private sector.“

Веза

Одрживо образовање (1) #Sustainable_education (7 survival skills for career, college, and citizenship) #Wagner

Професор Вагнер са Харварда у својој књизи The Global Achievement Gap елаборира 7 вештина за 21. век:

1. критичко размишљање и решавање проблема

2. умрежавање и лидерство на основу утицаја,а не ауторитета позиције

3.  агилност и адаптибилност

4. иновативност и предузетнички дух

5. ефективна вербална и писана комуникација

6. способност приступа и анализи информација

7. радозналост и маштовитост

7 survival skills for career, college, and citizenship

1. Critical Thinking and Problem Solving

2.  Collaboration Across Networks and Leading by Influence

3.  Agility and Adaptability

4.   Initiative and Entrepreneurialism

5.  Effective Oral and Written Communication

6.  Accessing and Analyzing Information

7.  Curiosity and Imaginatio

Веза

 

Бизнис и економија #ProfKrugman #Business (men) and #Economics

Професор Кругман је у дефанзивном ставу када је у питање (макро) економсија односно креирање макроекономске политике. Идеју да је на месту креатора економске политике потребан бизнисмен назива глупавом. Аргументи су заиста необориви (за разлику од корпорације, земља већи део свог производа продаје на сосптвеном тржишту, корпорације могу да смање број запослених, да одрже исти ниво производње и да притом буду и даље успешне, што је наравно немогућа опција за креаторе економске политике; парадокс штедње или  утицај пораста понуде новца на инфлацију непознати су сценарији за пословне људе, који су, уз то, далеко слободнији у доношењу одлука у поређењу са креаторима економске политике).

Ипак, ако ваш скромни блогер може да изнесе своје мишљење оно би било да је економској политици потребан стратегијски менаџмент односно начин разишљања који је холистички, системски, без опортунизма и моралног хазарда (од којих ни политичари нису имуни). Такав начин размишљања може се применити на управљање економских система било ког нивоа, а посебно оних економских система који претендују да буду одрживи.

„For the fact is that running a business is nothing at all like making macro policy. The key point about macroeconomics is the pervasiveness of feedback loops due to the fact that workers are also consumers. No business sells a large fraction of its output to its own workers; even very small countries sell around two-thirds of their output to themselves, because that much is non-tradable services.

This makes a huge difference. A businessman can slash his workforce in half, produce about the same as before, and be considered a big success; an economy that does the same plunges into depression, and ends up not being able to sell its goods. Nothing in business experience prepares one for the paradox of thrift, or even the inflationary impact of increases in the money supply (which is real when the economy isn’t in a liquidity trap.)

And I haven’t even mentioned the fact that presidents need to work with Congress, and face far more limits on their authority than CEOs.“

Веза

Зелени, паметни и инклузивни раст или дај шта даш (#Hedegaard on the report by the #UN Global #Sustainability Panel)

Via Scoop.itSustainable Economics

Зелени, паметни и инклузивни раст идеал је савремене Европе. Али, имајући у виду готово изгледну надолазећу кризу чини се да је реалнија опција „дај шта даш“. Кони Хедегард коментарише најновији извештај Уједињених нација у освит Рио+20.

Connie Hedegaard – European Commission – Climate Action (RT @CHedegaardEU: UNGSP report: For a new green growth model, sustainable development from the margins to the core of the economic agenda http://t.co/dIzs8eZ1…)…
Via ec.europa.eu

Раст, раст, раст и само раст #WEF

Via Scoop.itSustainable Economics

Радикално или не, Давос не може решити квадратуру економског круга макако пословни људи (и други уважени учесници) били истински визионари. Макроекономија је макроекономија. Дакле, решење се налази у професорским кабинетима на економским факултетима и универзитетима. Друго је питање због чега се чини да смо тако далеко од иоле прихватљивог решења. Овим својим чланцима покушавам да одговорим на то круцијално питање.

Discussions at the World Economic Forum meeting focused largely on growth and left sustainable transformation at the periphery, says Chandran Nair (RT @tmw_matters: Radical new thinking was missing from Davos
Via www.guardian.co.uk