Архиве категорија: Велики економисти

Изгубљена деценија #Stiglitz: Lost #decade for #Europe & America as a result of flawed #economic_policies

See on Scoop.itSustainable Economics

Thematic debate on the „State of the World Economy and Finance in 2012“ – General Assembly, United Nations, New York, 17 May 2012

„This much also should be clear: As great as the market failures were in creating the crisis, the bubbles that brought about the global financial crisis, today the markets are again failing. We have the same resources, the same human resources, the same physical resources, the same natural resources that we had in 2008 before the crisis. And having eliminated the distortions we should actually have a higher GDP but of course instead we have a much lower performance. It is clear that the markets are not utilizing our resources well. And it’s also clear that our governments are failing to correct these failures of the market. We live in a world in which there are unused and underutilized resources and huge unmet needs. Recall that it’s been half a decade since the breaking of the bubble and the economies are not only not repaired, [they] are not likely to be back to normal any time soon. Their prospects are bleak. In the United States for instance the forcasts of return to full employment by the end of the decade are looking increasingly dim. The prospects of recovering the growth that was lost are nil. The 1980s were spoken as the lost decade for Latin America. A lost decade that was a result of flawed economic policies. This decade will be the lost decade for Europe and America. And again a lost decade as a result of flawed economic policies.“

Вукашин Б Васић‘s insight:

Ништа, али готово апсолутно ништа није се променило од обраћања професора Стиглица УН на тематској дебати „Стање светске економије и финансија у 2012“. Сасвим слободно овај видео клип може да се датира на 2014. годину.

Није Стиглиц футуриста који беспрекотно тачно визионари. Ствар је у томе да професор указује на фундаменталне узроке настанка кризе – недостаци тржишта и недостаци адекватне државне интервенције који делују и данас и, како ствари стоје, деловаће и даље. Ефекти су онда лако предвидиви. Изгубљене године, изгубљена декада. Ресурси су ту, али савремени економски систем није у стању да их употреби на одговарајући начин.

See on www.youtube.com

Advertisements

Волео бих да није у праву ROBERT #SHILLER: ‘I Am Most Worried About The #Boom In The US #Stock #Market’

BERLIN (Reuters) – An American who won this year’s Nobel Prize for economics believes sharp rises in equity and property prices could lead to a dangerous financial bubble and may end badly, he told a German magazine…

Вукашин Б Васић‘s insight:

Нобеловац професор Шилер, у недељном интервјуу немачком Шпиглу, тврди да му се не свиђа раст цена акција на берзама, посебно у САД. „Још увек не притискам дугме за аларм. Али, цене јесу значајно порасле на појединим тржиштима што може лоше да се заврши јер је светска привреда још увек слаба и рањива.“

Све личи на 2004. као предворје Велике рецесије, а које је Шилер предвидео. У праву су они који кажу да треба хватати белешке док овај човек говори.

Закључак?

Још један аргумент у прилог тврдњама да немамо појма где се налазимо, а све мислимо да знамо куда идемо. Луд и збуњен постају нераздвојни сапутници, друштво се толико искварило да му изгледа нема спаса.

Шта ли нас се чека, питање је сад?

E, нека си им рекао #JoeStiglitz: #SharedProsperity #quotes

See on Scoop.itSustainable Economics
In his powerful speech to the AFL-CIO convention, the famed economist says ‘95% of the gains from 2009 to 2012 went to the upper 1%…It is plain that the only true and sustainable prosperity is shared prosperity. If we could ensure that everyone who wanted a job and was willing to work hard could get one, we could have an economy and a society that is both more equal and more prosperous“.

Вукашин Б Васић‘s insight:

„Јасно је да једини прави напредак заједнички напредак (shared prosperity). Ако бисмо обезбедили да свако ко жели да вредно ради може да добије посао, имали бисмо напреднију привреду и друштво са више једнакости“.

See on www.alternet.org

Радикално, шта друго? #GDP is Flawed… Citizens want depth… #JoeStiglitz

See on Scoop.itSustainable Economics

Prof Joseph Stiglitz explains why GDP is flawed and how to begin to change that…

Вукашин Б Васић‘s insight:

Професор Стиглиц мало по мало у радикализам. ГДП је потпуни промашај. Не само као мера квалитета живота већ и као поуздан индикатор ваљаности инвестиционих одлука свих врста, на свим нивоима. Овакав начин вођења друштвене статистике (на пример, начин на који вреднујемо ваздух и воду) имплицира да су поремећене релативне цена (паритети) меса и поврћа, једног вида саобраћаја у односу на други, наш избор где живимо. Готово све. Потребна је нова метрика да би нам помогла да донесимо праве одлуке.

Питање за милион долара: А како је то код нас, рецимо, у економским школама?

See on www.youtube.com

Нису навијачи само у спорту #DaniRodrik

See on Scoop.itSustainable Economics

I don’t always agree with him, but his recent paper on productivity convergence is one of my current favorites, just brilliant.  He has revived the tradition of political economy in many areas of development economics and is always concise and to…

Вукашин Б Васић‘s insight:

Лепо и јасно. Дени Родрик (Харвард) један је од најпознатијих, ако пак није један од најутицајнијих развојних економиста. Заговорник специфичног развојног пута сваке земље. Држава и тржиште су комплементарни.

Како сада објаснити неким врло гласним професорима са наших економских факултета да постоји и друга страна медаље и да је помало навијачки што заговарају само једну страну. Какве дипломце добијамо ако сам у праву у вези са овим што говорим? Је ли то питање стручности или питање морала и научне и професионалне етике?

Много је то питања за које је потребно време, а ми времена немамо. Онда изгледа да преостаје само шок терапија. Иронија је што ми таква стратегија никада није била блиска.

See on mruniversity.com

О економији без коментара #economist #economics Alfred #Marshall

jmkeynesПреузето: Principles of Macroeconomics by Nilss Olekalns, Coursera.

Одлучио сам се да – без коментара – поставим овај цитат чувеног класичног економисте Алфреда Маршала о економској науци и економистима. Економска  наука није никаква мистификација и забава за доконе. То је изузетно захтевна интелектуална вештина која је нeопходан услов одрживости савремeне заједнице.

ПС Ако некога не мрзи, слободно нека преведе овај цитат у коментару.

Да ли је дефицит буџета уопште битан? Does #Debt Matter? #Frenkel

See on Scoop.itMDG Sustainable Education

„High-debt countries should take advantage of periods of growth to eliminate budget deficits before a crisis sets in, so that they do not find themselves in a debt trap. The time to fix the hole in the roof is when the sun is shining. Most European countries failed to take advantage of the growth years 2002-2007, to strengthen their budgets, and are now paying the price. The Greeks spectacularly failed to do so, with the result that they have had to go up on the roof to attempt to fix the hole during a thunderstorm, a task that is unpleasant, difficult, dangerous – and probably impossible.“

Вукашин Б Васић‘s insight:

Двадесет еминентних економиста из струке и науке окупљених око најкритичнијег питања савремене економије. Да ли је дефицит буџета уопште битан?

Најчешћи одговор економиста је ДА, АЛИ … е, сад, управо то АЛИ и колико је то АЛИ је битна ствар.

Мени лично је занимљив начин на који се тако велика имена обраћају јавности када су овако важна питања на столу. Они, наиме, неретко потежу за метафорама и то врло оштрим и експлицитним. На пример, професор Штиглиц је у недавно објављеном чланку рекао да преговарачи у трговинским трансатланским преговорима ретко „узимају таоце“,  а врло често „заврћу руке на леђима“. Професор Џефри Френкел (Харвард), у вези са питањем дефицита, каже да се рупа не крову не поправља у време олује – тада је тај посао врло тежак, врло непријатан, а врло вероватно и немогућ. Европа са једне стране, САД, са друге стране, пропустиле су период високих стопа раста 2002-2007.г, период лепих и сунчаних дана када је било идеално време за поправљање рупа на крову.

Који закључак или лекцију можемо ми да извучемо? Да ли је сада време за „ригорозну штедњу“, да ли сунце сија или је олуја и шта нам је чинити са оволиком рупом? Која метафора најбоље описује ово где смо ми  и ово шта нам се дешава?

See on www.international-economy.com

Link