Архиве категорија: Литература

Најновији извештај УНКТАД-а о трговини и развоју 2012 #UNCTAD #TDR #inequality

Данас је објављен Извештај о трговини и развоју за 2012.г.  Када је реч о узроцима Влике рецесије кључна реч је неједанкост, а када је реч о изласку из кризе кључна реч је раст, раст тзв. инклузиван и уравнотежен (ма шта то значило и шта се десило са одрживим развојем?). Стручњаци УНКТАД-а заузели су позицију да тржиште не може само, што значи да је неопходна активна политика раста (тражње), никако оштра негативистичка политика штедње. Изгледа ипак да они који о избору политике одлучују сузама никако не верују.

„The Trade and Development Report (TDR) 2012 reviews recent trends in the global economy and explores the links between income distribution, growth and development. Global output growth is slowing down. In developed economies, high unemployment, ongoing deleveraging and downward pressures on real wages are causing lack of demand. An exit from recession in crisis-hit countries cannot be left to market forces alone; policies should aim to restore demand, instead of further depressing it with fiscal retrenchment.“

Transition Report 2011 #EBRD

Врло едукативан Извештај ЕБРД о транзицији. Посебан одељак посвећен Србији. Aктуелни макроекономски подаци. Ово се мора имати.

Transition Report 2011

Crisis in Transition: The People’s Perspective

This Transition Report is once again concerned with the themes of crisis and transition. Like its two predecessors, the „Transition in Crisis?“ (2009) and „Recovery and Reform“ (2010), this report focuses on understanding both the 2008-10 crisis and its longer-term implications. It looks beyond the crisis for sources of growth that are less sensitive to changes in the external environment than the capital-inflow driven boom of the pre-crisis years. But it does so from a fresh perspective: that of households and individuals, based on a new round of the EBRD – World Bank Life in Transition Survey (LiTS), conducted in late 2010.

Веза

Шта је то нормално, а шта ново нормално? #ProfKrugman #new_normal

Џустин Лин, главни економиста Светске банке, у свом раду тврди да је потребно више од „копања рупа и затрпавања рупа“ (стандардни кејнзијаснки приступ). Неопходно је, наиме, инвестирање у пројекте који повећавају продуктивност у годинама које долазе (због ефекта Рикардијанске једнакости).

Наравно да је такав приступ изазвао реакције. Професор Кругман даје своје објашњење Рикардијнаске једнакости (и указује на сличне критике поменутог рада). Нико не оспорава да је инвестирање у раст продуктивности неопходно, не само у лошим временима. Али сада се проблеми морају решавати у кратком року. Ако се води паметна (читај привремени дефицит) фискална политика, нема бојазни да ће доћи до негативних ефеката (Рикардијанска једнакост говори о томе да, ако претпоставимо да потрошачи имају потпуни приступ тржишту капитала, савршено предвиђају будућност и живе вечно, они ће узети у обзир будуће фискално оптерећење за финансирање садашњих државних расхода па тако штеде више, неутралишући ефекте повећаних државних расхода.)

Krugman: „Here’s what we agree on: if consumers have perfect foresight, live forever, have perfect access to capital markets, etc., then they will take into account the expected future burden of taxes to pay for government spending… But suppose that the increase in government spending is temporary, not permanent — that it will increase spending by $100 billion per year for only 1 or 2 years, not forever. This clearly implies a lower future tax burden than $100 billion a year forever, and therefore implies a fall in consumer spending of less than $100 billion per year. So the spending program IS expansionary in this case, EVEN IF you have full Ricardian equivalence“.

Веза

UNDP in Action 2011 | UNDP

Via Scoop.itEconomic Literature

This report takes stock of achievements made in 2010/2011 and provides momentum for meeting future demands.
Via www.beta.undp.org

Економска литература (4) УН: Извештај о реализацији миленијумских циљева #MDGs #UN #UNDP

2015. се ближи. 8 циљева или 8 идеала. Извештај констатује да су остварени значајни ретултати у смањењу сиромаштва и поред светске економске кризе и додаје: најсиромашније земље (Бурунди, Руанда, Того, Танзанија) направиле су искорак у систему образовања, сви неразвијени региони су побољшали снабдевање чистом водом за пиће, број инфицираних ХИВ смањио се за 21 проценат у односу на 1997.г, број умрле деце до 5 година старости такође се смањује. На жалост, подаци су и даље поражавајући.

The Millennium Development Goals Report 2011

Економска литература (3)“Финансијска криза нас учи веома важну лекцију: они који покушавају да воде економију и наша друштва су као пилоти који покушавају да усмера авион без поузданог компаса“

У фебруару 2008, усред помола глобалне финансијске кризе, председник Никола Саркози затражио је од Нобеловаца економисте Џозефа Штиглица и Амартја Сена, да заједно са истакнути француски економистом Жан Пол Фитоусијем, сачине комисију са циљем да покажу да ли је индикатор  бруто домаћу производ (БДП) – најчешће коришћена мера економске активности – поуздан показатељ економског и друштвеног напретка. Комисији је дат задатак развој боље мере.

Погершно мерење наших живота је студија која је резултат овог великог интелектуалног напора, од важности за свакога ко се бави  проценама да ли наша привреда служи потребама нашег друштва. Аутори нуде свеобухватну процену ограничења БДП као мера добробити друштва -с обзиром, на пример, како БДП-а превиђа економске неједнакости (са крајњим резултатом да је већини људи  горе, иако је просечна зарада је у порасту) и не показује утицај еконмоских одлука на животну средину.

Уместо  БДП-а, Погершно мерење наших живота уводи читав низ смелих  концепата, од одрживих мера економског благостања, до мера штедње и богатства, до „зеленог БДП-а“. У време када се политичари широм света себоре са глобалном финансијском кризом без преседана и  проблемима животне средине, ова студија је  основни водич за мерење ствари које су заиста важне.важне.

Издавач: The New Press

Економска литература (2) Глобална економска и финансијска криза и њен утицај на привреду Србије

Студија доцента др Бошњака рађена је за сајт Министарства финансија (2010). По речима рецензента, ради се о теоретски респектабилном материјалу.

Посебно бих скренуо пажњу на одељак о узроцима текуће глобалне финансијске и економске кризе. И ова студија, као и многе друге, на врло сличан начин описује сценарио настанка и развоја кризе, али се, опет као и сви други, разликује у палети боја којом се тај процес описује. Тако имамо Огорчене, Флегматике, Аминаше и ко зна још кога. Не бих на овом месту представљао овај материјал – у сваком случају вредно га је имати у својој електронској библиотеци! већ бих цитирао једну врло интересатну реченицу:

„Налажење новог решења (нове економске парадигме, прим. В.Б.В.) подразумева да филозофија и друштвена теорија дубље сагледају феноменологију прве светске кризе, азијске кризе, руске кризе, јуţноамериĉке кризе, транзиционе кризе и текуће глобалне кризе, како би се поставили нови теоријски фундаменти за управљање националним економијама и глобалном економијом и утемељио нови институционални економски и политички систем заснован на међузависности националног и глобалног у коме постоје потребне слободе и адекватна и довољна регулација (страна 11)“.

Овај апел философима и социолозима да помогну у решавању квадратуре економског круга, мени личи на ону мама за тату, тата за бабу, баба за деду …