Архиве категорија: Парадигме, концепти, појмови

Изгубљена деценија #Stiglitz: Lost #decade for #Europe & America as a result of flawed #economic_policies

See on Scoop.itSustainable Economics

Thematic debate on the „State of the World Economy and Finance in 2012“ – General Assembly, United Nations, New York, 17 May 2012

„This much also should be clear: As great as the market failures were in creating the crisis, the bubbles that brought about the global financial crisis, today the markets are again failing. We have the same resources, the same human resources, the same physical resources, the same natural resources that we had in 2008 before the crisis. And having eliminated the distortions we should actually have a higher GDP but of course instead we have a much lower performance. It is clear that the markets are not utilizing our resources well. And it’s also clear that our governments are failing to correct these failures of the market. We live in a world in which there are unused and underutilized resources and huge unmet needs. Recall that it’s been half a decade since the breaking of the bubble and the economies are not only not repaired, [they] are not likely to be back to normal any time soon. Their prospects are bleak. In the United States for instance the forcasts of return to full employment by the end of the decade are looking increasingly dim. The prospects of recovering the growth that was lost are nil. The 1980s were spoken as the lost decade for Latin America. A lost decade that was a result of flawed economic policies. This decade will be the lost decade for Europe and America. And again a lost decade as a result of flawed economic policies.“

Вукашин Б Васић‘s insight:

Ништа, али готово апсолутно ништа није се променило од обраћања професора Стиглица УН на тематској дебати „Стање светске економије и финансија у 2012“. Сасвим слободно овај видео клип може да се датира на 2014. годину.

Није Стиглиц футуриста који беспрекотно тачно визионари. Ствар је у томе да професор указује на фундаменталне узроке настанка кризе – недостаци тржишта и недостаци адекватне државне интервенције који делују и данас и, како ствари стоје, деловаће и даље. Ефекти су онда лако предвидиви. Изгубљене године, изгубљена декада. Ресурси су ту, али савремени економски систем није у стању да их употреби на одговарајући начин.

See on www.youtube.com

Advertisements

Који каиш? #EU #austerity

Извор: веза

О економији без коментара #economist #economics Alfred #Marshall

jmkeynesПреузето: Principles of Macroeconomics by Nilss Olekalns, Coursera.

Одлучио сам се да – без коментара – поставим овај цитат чувеног класичног економисте Алфреда Маршала о економској науци и економистима. Економска  наука није никаква мистификација и забава за доконе. То је изузетно захтевна интелектуална вештина која је нeопходан услов одрживости савремeне заједнице.

ПС Ако некога не мрзи, слободно нека преведе овај цитат у коментару.

Jeсмо ли срећнији, јесмо ли успешнији The #Free-Trade Charade by #JoeStiglitz – Project Syndicate

See on Scoop.itMDG Sustainable Education

The negotiations to create a free-trade area between the US and Europe, and another between the US and much of the Pacific (except for China), are not about establishing a true free-trade system.

Вукашин Б Васић‘s insight:

Избегавам да коментаришем ствари које се односе на национална (друге земље) па и регионална питања осим ако немају глобални утицај. Професор Штиглиц анализира преговоре о либерализацији спољне трговине – транспацифичне и трансатланске, а  полазећи од констатације да је глобална рунда преговора у Дохи (још од почетка миленијума) неуспела.

(Циници би додали да порукама професора Штиглица није ни потребан коментар.)

Зато да преведемо само пар реченица.

„Ако преговарачи пођу од јавног интереса, са давањем значаја обичном грађанину бар колико и корпоративним лобистима, могли бисмо бити оптимисти да ће привреда ојачати и да ће се побољшати благостање свих. Реалност је, међутим, да имамо регулисану спољнотрговинску размену која ставља на прво место интересе корпоративног бизниса, док је сам провес преговарања недемократски и нетранспарентан. Вероватноћа да ће оно што испадне из таквих преговора бити на корист обичних грађана САД је мала, а обичних грађана других земаља још мања“.

See on www.project-syndicate.org

Тржиште: воли ме, не воли ме #JoeStiglitz: The #Lessons of the #U.S. Crisis for #Economic #Theory & #Policy

See on Scoop.itSustainable Economics

http://bit.ly/11oRuJT @24:41 The Lessons of the North Atlantic Crisis for Economic Theory and Policy http://bit.ly/124q7VV „There is also a lack of understanding of different kinds of finance. A major area in the analysis of risk in financial markets is the difference between debt and equity. And in standard macroeconomics, we have barely given this any attention. My book with Bruce Greenwald, ‘Towards a New Paradigm of Monetary Economics’ was an attempt to remedy this. […]

Вукашин Б Васић‘s insight:

17 минута. Лекције за оне који имају ухо да чују. На жалост, на крају излагања то ухо је регистровало више пристојан него френетичан аплауз. Nаучна јавност још увек не жели да прихвати нову парадигму.

А нова парадигма уопште није нова: тржиште не може да обезбеди стабилност економије нити је само по себи самокорективни економски механизам.

Економска теорија, микро и макро, у својим моделима претпоставља да су шокови егзогени, а нису, да редистрибуција није значајна, а јесте, да инsтрументе не би требало координирати, а требало би јер Нешов еквилибруиум није оптимум којем тежимо.

За оне којима економија није струка ево лаичког објашњења о чему се ради: много пута смо чули да је Народна банка интервенисала на девизном тржишту у циљу постизања жељеног нивоа девизног курса (девизни курс је цена стране валуте изражена у РСД). Професор Штиглиц поставља једноставно питање – ако утичемо на једну цену зашто не бисмо интервенисали да коригујемо више цена?

See on www.youtube.com

O макроекономији и сексуалној оријентацији CAMBRIDGE PROFESSOR Has Linked #Keynes ‘ Policies To His Sexual Orientation

See on Scoop.itSustainable Economics

This was not an „off the cuff“ remark.

Вукашин Б Васић‘s insight:

Можда је заиста посао историчара да улази и у такве приче (о сексуалној оријентацији) када су славне личности у питању (Џон Мајнард Кејнз) али човек не може, а да се не запита зашто баш сада. Иако је, према писању штампе, харвардски професор Фергусон писао о Кејнзовом хомескуалном животу деценијама уназад, ова прича је управо сада постала актуелна. Повезивањем сексулане оријентације са научним радом као да се доводи у питање кредибилитет не само Кејнзов већ и читаве школе економске мисли која је и данас једна од две најконкуретније школе. Ако се томе дода да Кејнз није имао деце (иначе, Кејнзов модел економске анализе је краткорочан – “In the long run we are all dead.”) онда нисмо далеко од закључка да Кејнз лично  није марио за будуће генерације (супротно сада актуалном питању одрживости економских политика).

Професор Фергусон се извинио што је своје налазе „нетактично“ презентовао на једној недавној конференцији. (Недавно смо имали и грешку у истраживању харвардских професора Рогова и Реинхарт.) Могуће је да се професор занео (као што је могуће да професори погреше). Да ли је то вероватно (и колико), друго је питање.

See on www.businessinsider.com

Невероватно! Shocking Paper Claims That Excel Coding Error Is Behind The Reinhart-Rogoff Study On Debt

See on Scoop.itSustainable Economics

This could be huge.

Вукашин Б Васић‘s insight:

Један од најцитиранијихи радова у последње време (од 2010), рад харвардских професора Carmen Reinhart и Kenneth Rogoff, а који је доказивао да буџетски дефицит (преко 90 процената) води негативном економском расту, показао се као нетачан. Професори са University of Massachusetts, Amherst покушали су да направе реплику поменутог рада, а када нису успели, тражили су од аутора податке. Даља анализа је затим показала да су учињене „три грешке у корацима“, од којих је једна капитална (грешка у екселовом коду). Ову последњу су данас аутори признали, тврдећи да све то ипак не мења основну поруку њиховог рада.

Шокиран сам! Шта да кажем? Ако верујете у теорију завере, онда је то то, ако не верујете, онда није то већ је оно.Да сачекамо. Да преноћи.

See on www.businessinsider.com