Архиве категорија: Утицајни економисти

Ћао, нема више – што смо живели, живели смо #99% #growth #VOX #profGordon

Да ли је готово са привредним растом (САД)? Нe у кратком року, не у средњем или дугом него заувек?!

Професор Gordon, са Нортвестерна, проверава хипотезу да стопа раста потрошње у САД у наредних неколико деценија (до краја овог века) неће прећи 0,5% и то у најбољем случају, под претпоставком да стопа раста иновација буде на нивоу из златног доба (последње две деценије двадестог века). Наиме, „вежбањем у одузимању“, професор Гордон тврди да ће демогафски фактори, образовање, неједнакост, глобализација, енергија/окружење и пораст дугова практично зауставити раст потрошње. За нас 99%, разуме се. Дакле, што смо живели, живели смо!

Но, интелектуалне гимнастике ради, а и не само због тога, интересатне су Гордонове тврдње. Од три Индустријске револуције – прва 1750 -1830 водена пара, железница, друга 1870 – 1900 електрична струја, мотор са унутрашњим сагоревањем, текућа вода, тоалети, саобраћај, забава, хемијски производи, нафта, и трећа  1960 – до данас рачуанри, Интернет, мобилни телефони, друга је донела несумљиво најбржи и најстабилнији економски раст и убрзани раст продуктивности током девет деценија двадесетог века. Насупрот томе, трећа је донела само благи опоравак крајем прошлог и почетком овог века – све добробити друге индустријске револуције могле су дати ефекат само једном! На жалост нас 99%.

„Global growth is slowing – especially in advanced-technology economies. This column argues that regardless of cyclical trends, long-term economic growth may grind to a halt. Two and a half centuries of rising per-capita incomes could well turn out to be a unique episode in human history… Even if innovation were to continue into the future at the rate of the two decades before 2007, the US faces six headwinds that are in the process of dragging long-term growth to half or less of the 1.9% annual rate experienced between 1860 and 2007. These include demography, education, inequality, globalisation, energy/environment, and the overhang of consumer and government debt. A provocative ‘exercise in subtraction’ suggests that future growth in consumption per capita for the bottom 99% of the income distribution could fall below 0.5% per year for an extended period of decades.“

Link

Advertisements

Елизабет Ворен (#ElizabethWarren): Приоритети у кампањи за Сенат

„Образовање. Добре јавне школе, добри јавни универзитети, и добра техничка обука нам може дати радну снагуе бољу од било које на свету. Добро обучени радници ефикасни, а они могу да нам дају снажну конкурентну предност на светским тржиштима. Улагања у наше људе плаћају највише дивиденде.
Изградња. Морамо да побољшавамо наше  путеве, мостове, масовни транспорт, као и водоводне и канализационе линије-основни услови  потребни за производњу робе и дистрибуцију на тржишту. Мој зет Стив ради у Gradall out of Plymouth. Каже ми да су водоводне и канализационе цеви у појединим деловима државе  постављене крајем 1800, а сада су трошни. Могли бисмо да побољшавамо то стање у овом тренутку, креирамо послове и улажемо у нашу будућност.
Обновљиви извори енергије. Ако сада инвестирамо у 21. веку у енергију, можемо да снизити трошкове производње за сав наш будући рад. Управо сада, обновљиви извори енергије конкуришу старим изворима енергије. Масачусетс може бити први  у свету у коришћењу зелене технологије, да се смање трошкови производње и да наши производи буду конкурентни широм света. Опет, могли бисмо то урадили овде, управо сада и стварити радних места овде, у Масачусетсу.
Истраживања. Масачусетс је светски лидеру истраживањима која се баве  новим производима и новим индустријама и ствара потражњу за новим техничким пословима. Повећање наше подршке за ову врсту истраживања помаже Масачусетсу и помаже земљи.
Локални ниво. Самозапослени и мала предузећа, као и локалне банке које их финансирају даве се у компликованим прописима. Дуга, сложена правила стварају рупе које могу велике компаније да искористе, и да мале оставе на цедилу. Морамо имати правила која се пишу имајући иа мала предузећа у виду. Ми морамо једноставно имати јасна правила са којима мали бизнис може да ради.
Радничка права. Морамо да олакша  радницима који желе да се организују да имају прилику да то ураде. Ако људи желе да раде заједно за боље плате, за бољу здравствену заштиту, као и за боље услове рада, они треба да имају право на то.
Фер трговина. Ако ћемо да продајемо своје производе остатку света, морамо да ојачамо спољнотрговининску регулативу  и да обезбедимо њихову примену. Морамо да се уверимо да и они са којима се  такмичимо воде рачуна  о  правима радника и правилима у вези са животном средином“.

Веза

Рубинијев говор у Давосу 2006.г. о перспективама ЕМУ

Више звучи као трач него истина реакција италијанског министра економије Тремонтија на излагање професор Рубинија. „Врати се у Турску!“,  викао је министар огорчен на професорове оцене о неконкурентости италијанске економије.

Не, није грешка, професор „Судњи дан“ је о овоме говорио 2006.г.

Веза

Нуриел Рубини – „др Судњи дан“ (dr Doom)

Професор Рубини је амерички економиста. 2007.г.  предвидео је колапс америчког тржишта некретнина и тако стекао надимак „др Судњи дан“. Професор је на Њујорк универзитету и председник Рубини глобалне скономије, економско консултантске фирме.

Професор Рубини је недавно изјавио да своју уштеђевину држи у кешу јер је боље зарадити 0% него изгубити 50%.

 

Ха-Јон Ченг: О веш машинама и Интернету

„Веш машина је више изменила свет него Интернет“  (The washing machine has changed the world more than the internet).

Веза

Ха-Јон Ченг: Песимиста у кратком, оптимиста у дугом року

Ха-Јон Ченг је један од водећих светских неортодоксних, развојних  економиста. Тренутно је професор економије на Универзитету Кембриџ у Великој Британији. Аутор је низа књига од којих су неки наслови оставили озбиљног трага, на пример, Измицање мердевина (Kicking Away the Ladder: Development Strategy in Historical Perspective). 

Радио је као консултант у Светкој банци, Азијској развојној банци и другим агенцијама Уједињених нација, а сарадник је и Центра за економска истраживања у Вашингтону.

Последња књига професора Ченга носи наслов „23 ствари које вам не кажу  о капитализму“ (23 Things They Don’t Tell You About Capitalism).

Веб страница, Презентација књиге на РСА

 

Thing One. There is really no such thing as a free market.
Thing Two. Companies should not be run in the interest of their owners.
Thing Three. Most people in rich countries get paid more than they should.
Thing Four. The washing machine has changed the world more than the internet.
Thing Five. Assume the worst about people, and you get the worst.
Thing Six. Greater macroeconomic stability has not made the world economy more stable.
Thing Seven. Free-market policies rarely make poor countries richer.
Thing Eight. Capital has a nationality.
Thing Nine. We do not live in a post-industrial age.
Thing Ten. The US does not have the highest living standard in the world.
Thing Eleven. Africa is not destined for under-development.
Thing Twelve. Government can pick winners.
Thing Thirteen. Making rich people richer doesn’t make the rest of us richer.
Thing Fourteen. US managers are over-priced.
Thing Fifteen. People in poor countries are more entrepreneurial than people in rich countries.
Thing Sixteen. We are not smart enough to leave things to the market.
Thing Seventeen. More education in itself is not going to make a country richer.
Thing Eighteen. What is good for the General Motors is not necessarily good for the US.
Thing Nineteen. Despite the fall of Communism, we are still living in planned economies.
Thing Twenty. Equality of opportunities is unequal.
Thing Twenty-one. Big government makes people more, not less, open to changes.
Thing Twenty-two. Financial markets need to become less, not more, efficient.
Thing Twenty-three. Good economic policy does not require good economists.

Елезабет Ворен (Харвард): „Долазећи колапс средње класе“ (2007)

У свом предавању на Берклију 2007.г. Елизабет Ворен, професор на Правној школи на Харварду, предвиђа пропаст средње класе у САД.

Јавља ми се, јавља ми се … Вреди саслушати (посебно ако се има у виду да професорку Ворен називају женом која превише зна!) 🙂

Зашто се сви боје Елизабет Ворен? (Why Is Everyone Afraid of Elizabeth Warren?)

Кандидатура за Сенат.