Вршњачкогогија … како (бре)? #Peeragogy

И док многи ПЕПСИ (педагози  и психолози, прим. В.Б.В.) још увек грцају, штуцају, муцају концепте као што су он-лааа-јн педагогија креативни људи улазе у трку са (образовном) технологијом и стварају све нове и нове идеје.  Пажњу мо је привукао твит који се овог часа појавио, а односи се на предавање Хауарда Реинголда (Howard Rheingold)  –  “Social Media and Peer Learning: From Mediated Pedagogy to Peeragogy” које је одржано на Берклију јануара ове године. Peeragogy – вршњачкогогија или како већ нема сумње да је суштина  ИКТ 3.0, ВЕБ 3.0 итд.

Оно што ја као заинтересовани посматрач/практичар примећујем је да је неопходно да у поменутој трци прескочимо по који степеник јер ћемо у противном изгубити трку. Потребне су нам визије па онда мисије. Спремност на изазове 4.0 и на 5.0. и пре него што се они догоде.

Велики играч (#IMF) Ante Portas (4)

На свом блогу Martin Wolf, главни ФТ економиста, анализира актуелну позицију ММФ у решавању кризе у еврозони. ММФ има кредибилитет јер заступа глобалне интересе – једино се поставља питање могућности односно  његове финансијске моћи.

Шта је неспорно?

1. као хитна мера, неопходно је зауставити суноврат. Али, цена није мала. Цена гарантовања дугова и дефицита за Италију, Шпанију и Белгију у 2012/13. процењује се на 1.000 милијарди евра, свега.

2. нема спора да је привреди еврозоне неопходан раст и прилагођавање јер смањење агрегатне тражње прети да привреду из рецесије потисне у депресију.

3. такође, неопходне су дугорочне реформе које ће бити усмерене на праве узроке који су довели до садашњег стања. Проблем је у томе у вези са тиме нема концензуса; нема, наиме, сагласности шта је у  ствари основни узрок.

Из свега овога јасно је да ММФ не оможе сам, али може много. Међутим,  по мишљењу Волфа, еврозона се прво пита.

Савети за блогере почетнике

Jeff Bullas наводи 10 разлога слабе посећености Вашег блога:

1. Управо сте кренули са блоговањем

2. Наслови чланака нису атрактивни

3. Не пишете довољно често

4. Блог није оптимизован да га претраживачи идентификују (в. “5 Key Factors To Rank High On Google”)

5. Мали број твитераша Вас прати

6. Садржај је неадекватан

7. Пишете о разнородним темама – нисте фокусирани на једну посебну тему!

8. Блог Вам није повезан са друштвеним мрежама

9. Не пратите друге блогове.

10. Верујете у чуда!!! А чуда у блоговању нема, учити, радити, концентрисати се на одређену тему.

Извор

Врло је интересатно да се квалитет садржаја „налази“ на 6. месту. Блогери почетници треба да хвате да то није никакво изненађење.

Без коментара: Рупа без дна? #Euro #fttechnews #IMF

FT

Лепа је то бајка #joestiglitz

75 се у економској науци бије битка између две теорије и 75 година искуства и експериментисања готово су увек давали за право једној страни. Кејнзијанска теорија је морални победник. У условима дефицита буџета његова рестрикција доводи до пада агрегатне тражње, пореских прикода, рецесије па депресије. Једини аргумент супротне стране лежи у изградњи поверења које треба да створи позитивну климу за инвестиције и консекветни пораст тражње. Поверење инвеститора јесте једна од кључних ствари, у томе нема никакве сумње.  Али, као што сам напоменуо, искуство и године експериментисања (и од стране ММФ) показало је да је  то бајка, тврди Џое Штиглиц, амерички економиста, добитник Нобелове награде за економију.

Ова „бајка“ актуелизовала се са кризом евра и могућим негативним последицама на кретање у читавом свету, а посебно на земње ЕУ ван еврозоне. Штиглиц, међутим,  говори пре свега о привреди Велике Британије али је прича много општија. Увек са посебном жељом очекујем да се огласи професор Штиглиц, човек који је, као развојни економиста са великим искуством, компетентан да говори о актуелним темама.

Извор

Без коментара: „Мени треба робот да бих се играо са њиме и да ми донесе воду када сам болестан“ (?)

„А мени да ми ради домаћи задатак и да причам са њиме …“

😦

Веза

Зашто се Твитује? #Twitter

Извор

Твитуј

За почетнике на Твитеру три су битне ствари које треба да имају у виду.

1. Основна сврха Твитера је да се формира мрежа људи који мисле исто и који ће размењивати информације у вези са неком темом. Нема никаквог смисла траћити сопствено време  и време других људи бесмисленим порукама типа „седим и једем лазању“, „у биоскопу сам“ итд.

2. Изузетно је важно које особе пратите. Треба бити коректан, цитирати (ретвитовати), помињати особе у својим твитовима.

3. На Твитеру морате бити активни. За разлику од Фејбука или пак блога све што се дешава, дешава се тако брзо као у реалном времену. Бити присутан је од највеће важности. Јесте напорно али се исплати. Итекако.

Моје је искуство да Фејс нема никакве шансе у поређењу са Твитером.

Веза

Још 205 дана … @Rioplustwenties @UN_Rioplus20 @MGCY_UNCSD @UNEPandYou

Још 205 дана до РИО+20  (Јоханесзбург+10) УН конференције о одрживом развоју. Могу ли млади нешто да учине у овом замршеном свету? Како млади господин Бен (види клип) каже, двадесет година после Рија питања су много урентнија, а решења много компликованија.

Агенда за Рио+20 је да се конференција подели у две групе – једна која ће се бавити концептуалним питањима (зелена економија), а друга институционалним питањима (на глобалном и локалном нивоу). Бенова опаска да се ствар тиме компликује чини се да не стоји.

Што се тиче циљева РИО+20 неспорно је да је најважније осигурати политички концензус (то је било очигледно и пре двадесет година али се жмурело бар на једном оку. У томе треба тражити разлоге зашто се може поставити питање да ли концепт одрживог развоја уопште сада „држи воду“).

На крају питање које је очекивано: шта млади људи могу да ураде? Rioplustwenties једна је организација младих која покушава да каналише иницијативу младих да се укључе у решавање питања одрживости развоја.

По мом мишљењу, млади могу да ураде много али то никако не може бити празном причом. Једино ефикасно оружје малдих у борби за очување једнаких међугенерацијских шанси и услова живота на планети налази се у три услова: знање, знање и знање. Колико младих у нашој земљи  уопште зна о појму одрживог развоја, о концепту, парадигми, узроцима проблема, решењима? Да ли се тај концепт и на колико места јавља у НПП? Можда би било лепо да се о томе напише нешто у коментару уз овај чланак.

О, Партизане, волимо те срцем свим … #PartizanBC PartizanBC FK Partizan