Are You Suffering From Empathy Deficit Disorder?

How to heal your EDD.

“

It’s possible that you’re among the large number of people who suffer from EDD. No, that isn’t a typo — I don’t mean ADD or ED. It’s EDD, which stands for „Empathy Deficit Disorder.“

I made it up, so you won’t find it listed in the American Psychiatric Association’s Diagnostic and Statistical Manual of Mental Disorders. Normal variations of mood and temperament are increasingly redefined as new „disorders,“ so I’m hesitant to suggest a new one. But this one’s real, and it’s becoming more pronounced in today’s world.

I’ve identified it from my decades of experience as a business psychologist, psychotherapist and researcher into adult development. From that triple vantage point I’ve concluded that Empathy Deficit Disorder is a pervasive but overlooked condition.  In fact, our increasingly polarized social and political culture of the past few years reveals that EDD is more severe than ever.  It has profound consequences for the mental health of both individuals and society. Yet it’s ignored as a psychological disturbance by most of my colleagues in the mental health professions.“

Source: www.psychologytoday.com

Апсолутно сам уверен да је ПОРЕМЕЋАЈ НЕДОСТАТАК ЕМПАТИЈЕ (Empathy Deficit Disorder) најпогубнија болест савременог човека и савременог доба. Питање је да ли постоји икаква нада да ће се икада пронаћи лек за ову болест (препоручујем да се прати рад Ден Еријелија са Дјука Dan Ariely). Проблем са овом болешћу је што особа не зна да је болесна (Ethical Blindness, Université de Lausanne ).  Званична медицина (па и мејнстрим наука такође) је уверава да је потпуно здрава што особа радо прихавата (Cognitive dissonance) . Штавише, медији и дневна политика је пак уверавају да је напредних схватања и  испред свог времена те је зато несхваћена од стране превазиђених структура.

Нисам ироничан. Као професионални економиста врло добро знам да је етика везивно ткива савременог привредног система. Мендевилова Басна о пчелама је нешто што би требало проучавати. Ако томе додамо и Вајтхедову максиму corruptio optimi pessima онда је јасно да Сунце више не сија. Само је питање колико је преостало од 8 минута и пар секунди.

Ко има ухо да чује, нека чује.

See on Scoop.it – Sustainable Economics

A New Macroeconomic Strategy

Both neo-Keynesians and supply-siders have tried and failed to overcome the high-income economies’ persistently weak performance in recent years. It is time for a new approach, one based on sustainable, investment-led growth.

Source: www.project-syndicate.org

Треће решење. Чини се најразумније решење. Професор Сакс  поставља опште принципе макроекономске стратегије новога доба анализирајући неокензијанску и макроекономску политику са стране понуде.

Искрен да будем мени се допада такво размишљање. Разлог је једноставан. Нама је потребна радикална промена у начину размишљања о окружењу када је раст и развој у питању. Професор Сакс не говори без разлога о новој макроекономској стартегији, а не о новој макроекономској политици.

Проблем је у томе што се планета налази у затворениковој дилеми. Класичан пример, уџбенички пример. Нема етике и поверења као везивног ткива у једном одржиувом систему. Само конфликти, сукоби, борба без јасних правила игре (корупција).

Ко има ухо да чује, нека чује.

See on Scoop.it – Sustainable Economics

What Markets Will

The financial turmoil of the past few days, especially in Europe, have policy crusaders again sure that they know what the markets are asking for.

Source: www.nytimes.com

Амерички Нобеловац Пол Кругман запоћиње своју колумну речима започиње своју колумну речима: У Средњем веку позив крсташима да осовје Свету землју био је да тако Бог жели – “Deus vult!” Али да ли су крташи заиста знали шта Бог жели? Како се све завршило, очигледно да нису знали!

ЗАто изгледа да ми имамо свога свезнајућег бога (малим словом намерно, примедба ВБВ) – била то штедња, поплава, захтеви Брисела, Москве или Вашингтона. Једино се климатске промене не буне, а синдикате нико ни за шта не пита.

У Светом писму Старог завета стоји: Сујета, сујета, све је сујета.Ово време нас још учи корупција, корупција, све је корупција.

 

See on Scoop.it – Sustainable Economics

What do Nobel Laureates think of today’s economy?

Congratulations to the French economist Jean Tirole, who today received the Nobel Prize for economics – or, to give it its full title, the Sveriges Riksbank Prize in Economic Sciences in Memory of Alfred Nobel – for his analysis of market power and regulation. His work sheds light on how policy-makers should deal with sectors where only a few firms wield […]

Source: forumblog.org

Аскетска штедња у Европи – пацијент још нје умро (Стиглиц).

Без коментара.

See on Scoop.it – Sustainable Economics

The next financial crisis – not if but when

Global debt and shadow banking have put us back in the danger zone

Reports from the last few weeks say that the world economy is on course for another financial crisis. Global debt levels are higher than in 2008, with poorer countries now leading debt creation. Far from being safe, Britain is dangerously exposed to crises in the rest of the world, as well as having its own domestic problems.

Source: www.neweconomics.org

И док ми „млатимо празну сламу“, можда су у праву они који тврде да се не поставља питање ДА ЛИ него КАДА следи нова финансијска криза.

Па где ће од овога горе?

И од горег има горе.

На жалост.

See on Scoop.it – Sustainable Economics

The Prize in Economic Sciences 2014 – Press Release

Jean Tirole is one of the most influential economists of our time. He has made important theoretical research contributions in a number of areas, but most of all he has clarified how to understand and regulate industries with a few powerful firms.

Source: www.nobelprize.org

Данас је Нобелов комитет објавио одлуку о награди за економију. Добитник је професор Жан Тирол, са Универзитета у Тулузу, за рад у области „кроћења великих фирми“.

Шта ја могу да кажем о овогодишњем избору? Какву поруку шаље Нобелов комитет?

Ако се сећате, прошле године је Комтиет дао једно соломонско решење бирајући двојицу професора из различитих, а непомирљивих економских школа. Ове године не бих могао да будем баш експлицитан јер не знам много о професору Тиролу. На основу овога што сам успео да прочитам. ради се о истраживању олигополских односно монополских тржишних структура, о исправљању недостатака тржишта, о специфичности сваког тржишта, а не општим правилима регулације. Осим последњег, све је то већ виђено па се рађа сумња да Комитет ове године није желео да узме врућ кромпир у своје руке.

Ипак, да сачекамо и да видимо како ће резултате својих истраживања приказати сам лауерат у предстојећим интервјуима.

See on Scoop.it – Sustainable Economics

Infographic: Economists vs. everyone else | The University of Chicago Booth School of Business

Source: www.chicagobooth.edu

See on Scoop.it – Sustainable Economics

CRISIS OF ECONOMICS or ECONOMIC CRISIS? Part 2

From the onset of the first edition, I raised critical question as to whether the global economy needs new economic thinking. If yes, then what is the

Source: www.modernghana.com

See on Scoop.it – Sustainable Economics

The New Philosophers

At a recent meeting of G-20 finance ministers, US Treasury Secretary Jack Lew discussed “philosophical differences with some of our friends in Europe” before urging Europeans to do more to boost growth. His reference to philosophy gets to the heart of why Europe is finding it so difficult to escape from its current malaise.

Source: www.project-syndicate.org

Професор Џејмс објашњава „позадину“ разлика у схватању начина изласка из Велике Рецесије. Најједноставније речено, савремена контраверза стимулација vs аскетска штедња (austerity) постала је философска контраверза, а каква таква тешко се може превазићи. Слично као што су вековима супростављене Платонова и Аристотелова философија, Кантова и Бентам/Милова.

Паскал је једном рекао да није имао времена да пише кратко. Професор Џејмс, који је професор историје и међународних односа на Принстону, имао времена или не, у пар реченица маестрално је описао нашу мрачну глобалну економску стварност. Кад неко „зна знање“ онда му није тешко ни да га тако ефектно пренесе.

Зар је потребно да додам да сам „фан“ Џона Стјуарта Мила још од давних времена када сам учио и писао о аргументу младих индустрија?

See on Scoop.it – Sustainable Economics