Месечне архиве: октобар 2012

О, какав пар, велики пар! A Conversation on the Economy: #joeStiglitz and #ProfKrugman on the Financial Crisis and the Future of Economics

У уводној речи председник Инситута за нов начин размишљања представља професоре Стиглица и Кругмана не само као најцитираније економисте данашњице већ и као најхрабрије економисте данашњице.  (Десетине мог несуђеног доктора са краја 1980их посвећене су раду професора Кругмана.)

Наравно да су у центру разговора биле две нове књиге Нобеловаца. Професор Кругман инсистира на томе да се морамо учити из искуства и, као што је то био случај са Великом Кризом, када нико није веровао да се из кризе може изаћи тек тако, слично и сада мало људи верује да је могуће окончати Велики Рецесију тек тако. А то је могуће, тврди професор Кругман. Тек тако.

С друге стране, професор Стиглиц „гура“ своју основну тезу о неједнакости као једном од водећих узрока Велике Рецесије, тако да ДП по глави становника никако не може бити добар индикатор стања односно економских кретања. Прича о једнаким могућностима у САД је у ствари мит, каже професор.

Обојица нобеловаца су се сложила да у друштву мора бити више кохезије и да је то једино објашњење како немачка привреда, иако са високим надницама, остаје конкуретна на светском тржишту. Још боље стоје скандинавске земље у којима се тренд меједнакости смањује! (Да ли се индекс неједнакости у једном друштву може узети као мера његове кохезије?) (35 мин)

А када је почела прича о здравственом осигурању (40 мин), нужно је почала прича и о слободном тржишту. Интересатна је опаска нобеловаца да је њихов колега нобеловац Кенет Ероу пре неколико десетина година потврдио да је Адам Смит у праву, да слободно тржиште функционише, али под изузетно рестриктивним претпоставкама!А у здравству никада! (Супротно миту о невидљивој руци тржишта који се предаје – дакле као мит, а не као научна чињеница! у нашим школама.)

„Krugman continued by stating that the same arguments about the need for “structural reform” were being made back then as they are now, but that what really got the U.S. economy out of the Depression was the infusion of government spending that World War II brought. “We need a strong economy to pay down the debt,” he said, adding that stimulus was “not a sugar high – it’s more like a diet with essential nutrients…

Stiglitz also argued that structural changes in inequality played a significant role in our present crises, a case he makes compellingly in his recent book, The Price of Inequality.

He cited the “vicious cycle” where more inequality leads to lower aggregate demand, which then leads to even more inequality.“

Link

ПЕТИЦИЈА! #petition against the #EU budget cuts on #research and #innovation

Петиција истраживача и научника за обезбеђивање буџета за научна истраживања. Инвестирање уистраживање, иновативност и образовање је приоритет највишег ранга, посебно у временима кризе.

A Petition for the attention of the EU Heads of State or Government:

A top priority for Europe: secure the EU research and innovation budget!

We, the researchers in Europe, are convinced that

  • Europe’s future depends on making optimal use of its scientific talent for the benefit of science and society;
  • creative environments and research infrastructures are needed in which talent can flourish and innovations emerge;
  • reliable financial support must be provided for long-term, often risky, fundamental research. Only then will the grand challenges be addressed in a sustainable way.

Therefore, we strongly support the letter signed by Nobel Prize and Fields Medal winners and urge you to act:

  • cuts in the EU budget for research, innovation and education are counter-productive as they will aggravate the problems Europe faces instead of finding solutions;
  • the European Research Council, ERC, is an undeniable success story for Europe. The ERC has demonstrated its ability to find, fund and empower the best researchers and has changed the future outlook of the younger generation. It needs to be strengthened to achieve more scientific-technological breakthroughs leading to future innovation.
  • We urge you to provide a clear signal that investment in research, innovation and education is a top political priority, especially in times of crisis. Europe has been the cradle of modern science and the role accorded to science will shape Europe’s future.

Sign the petition!

Нобелова награда за истраживање стабилности „неновчаног“ тржишта #NobelPrize #economics

Као прво, шта се може научити само из позиција које добитници заузимају?

1. професор Рот је професор на два факултета на Харварду, оба везана за економију: један прави економски, други пословна администрација. То је лаицима изузетно тешко да схвате, без обзира што у последње време имамо низ приватних факултета који се баве пословном администрацијом -НЕ ЕКОНОМИЈОМ! Државни економски је мешавина ова два факултета.

2. професор Шепли је математичар!

Дакле, обе поменуте ствари, у свакој нормалној средини, где људи знају своје место, тербало би да запуше уста „економистима“ и другим свезналицама. Економија није пословна администрација. А ако вас неко пита шта јесте, онда треба одговорити да је то крајње софистицирана и формализована наука. Изгледа да се тренд формализације (математизације), самом доделом Нобеловене награде математичару, поново враћа у моду. На жалост.

ПС Могао бих да наведем небројено много примера ординарних глупости и екстремног непознавања ствари о којима се пише, али мислим да је ово бисер: Roth i Shapley nagradu su dobili zbog teorije stabilne raspodjele i primjene marketinškog dizajna. 

Маркетиншког дизајна? То звучи као нешто у вези са маркетингом. Неки дилетант је то буквално превео, а право значење је ТРЖИШНОГ дизајна тј. уређивања оних тржишта која не доносе оптималну алокацију ресурса. Дакле, апсолутно никакве везе нема са суштином поруке. Ха, где ми живимо …

Друго, тема за коју је додељена награда је теорија игара. Морам да признам да ме је то одувек занимало, иако на студијама о томе није било озбиљних речи. Али, крајем 90их, Кругман је почео са тиме. На жалост, није било суђено да то даље развијам …

А Гардијан у вези са тиме пише: But the man who helped to develop game theory in the 1950s and 1960s added on hearing about the prize: „I consider myself a mathematician and the award is for economics. I never, never in my life took a course in economics.“

Ахахахах. Немам коментар.

Све има свој смисао. План Божји је то.

„Life-saving kidney exchanges and ways for schools to select students are just two practical applications of the market-matching theories for which U.S. economists Alvin Roth and Lloyd Shapley won the Nobel prize for economics on Monday.

Pairing up employers with job seekers – for instance doctors and lawyers taking up their first appointments – are other examples of how Roth, 60, and Shapley, 89, have separately applied game theory to daily life.“

Link

Велика Конвергенција #GreatConvergence

Имамо Велику Рецесију, а сада и Велику Конвергеницију. Шта је сад па то?

Велика Конвергенција је приближавање друштвеног производа по становнику у мање развијеним земљама оним нивоима који су се некада чинили недостижним у развијеним земљама. (наравно да се то односи на изузетке, на БРИКС). Ево једног графикона (стопа раста ДП, плаво Кина, црвено САД).

 

„Welcome to the Great Convergence — The Developing World is Converging to Developed Country GDP Per Capita Levels“

Link

Економија није као остале науке #ProfKrugman – #economics isn’t as much of a #science as we’d like

Да, то је изгледа сасвим тачно. Причали смо о томе. Можда у томе лежи и објашњење како се сви мешају у економију, сви све знају.

Велика Рецесија није као неке друге и то је изгледа сасвим извесно. Каматне стопе не могу бити реално негативне, зар не?

Закључак? Професор Кругмен каже: „Истина је да економија није наука какву бисмо желели да имамо. Али ако имамо толико економских доказа, наше је право да захтевамо од политичара и њихових саветника да уваже те доказе. У супротном, зваршићемо са политиком заснованом на фантазијама, а не на реалности“.

Пошто радим у просвети, више сам оптерећем бирократијом и тзв. папирологијом, него непосредном умешаноћу политичара у струку, одмах ме асоцијација води разним педагозима и другим логозима који читају разне економске уџбенике и припреме за часове из економије, а појма – али, буквално, појма немају шта читају и о чему дискутују.

Овај мој чланак је апел њима да се мало призову памети. Тешко.

„Ms. Reinhart and Mr. Rogoff — who aren’t affiliated with either campaign — to protest against “gross misinterpretations of the facts.” And this should worry you.

Look, economics isn’t as much of a science as we’d like. But when there’s overwhelming evidence for an economic proposition … we have the right to expect politicians and their advisers to respect that evidence. Otherwise, they’ll end up making policy based on fantasies rather than grappling with reality.

And once politicians start refusing to acknowledge inconvenient facts, where does it stop? Why, the next thing you know Republicans will start rejecting the overwhelming evidence for man-made climate change. Oh, wait.“

Link

 

O, Партизане, волимо те, срцем свим #Euroleague Imagine that you could attend in person only one more #basketball game in your lifetime. How would you choose?

Ни болест није могла да ме спречи да будем у Пиониру (духовно). Када ме је докторка ујутро питала како сам, одговорио сам да бих био још боље да смо синоћ победили. „Нисте се ваљда нервирали“. „Наравно да јесам“, одговорио сам, без покушаја да објасним да је мелем за моје црно бело срце када сам уз свој Партизан.

Погледала ме је чудно, али сам у њеном погледу схватио да не вреди да било шта каже. Осетила је да је то нешто за мене много важно и да зато никако не може бити лоше.

А у соби  до мене, инвалид, човек без стопала једне ноге и пола друге, тежак болесник, али Гробар неописани. „Како сам ја само волео Мују“ (Мустафа Хасанагић). И када је Муја те далеке 1966.г. дао гол који је грехотом поништен, у неком дому у Босни, у сали са 500 тина душа, бацио је столицу и оштетио шлафон. Сутра је био избачен, док се његов друг из Костолца солидарисао и кренуо са њим у живот. Пољубио је крст који сам добио на југу и рекао: „Е, судбине, ја у болницу да пољубим јерусалимски крст!“

О, каква терапија! Срце куца као поново рођено. Живео Партизан, смрт фашизму!

“ The place that guarantees a great basketball experience is Pionir Arena in Belgrade. And the circumstance that could make it unforgettable is a visit to Pionir by one of the Euroleague superpowers. On those game nights, hours before tipoff, Belgrade buzzes with anticipation. The singing starts on the way to the game and builds until the choir is 7,000 strong, raising their voices as one. Everybody wears black and white. Nobody sits down. Everybody waves something to show their team pride. And the serenade continues until long after the game ends, win or lose. The Pionior home team, Partizan mt:s Belgrade, has a knack for knocking off the biggest clubs.“

Link

Ово би, заиста, требало да буде без коментара али није могуће – стварно шокантно #EU #austerity #UN

Независни експерти УН баве се темом екстремног сиромаштва у ЕУ. Да ли је томе потребан коментар? У извештају се констатује да се порески обвезници морају штитити да њихов новац не иде на спасавање пропалих банака! Од 2008. до 2011. ЕУ је потрошила око 4,5 билиона евра на спасавање финансијских институција, што чини око 37 процената укупног производа.

Добро, изгледа да смо навикли на овако шокатне податке. Али, како коментаришете закључак експерата да „постоји тенденција у ЕУ земљама да се не решавају кључни проблеми већ да се они покушавају решити строгим мерама штедње“?

Ја бих рекао да такве ствари деградирају културну политику ЕУ тако да наносе много већу штету него што то на први поглед изгледа када се калкулишу само финансијски (економски) трошкови.

“the tendency in EU countries to fail to address the root causes of the problem and merely resort to so-called austerity measures that compromise not only the welfare of the population today, but also that of future generations.”

Link