Europe’s Attack On Greek Democracy

Joseph Stiglitz examines the final stage of the Greek crisis and shows why the troika politics amount to an attack on Greek Democracy.

Sourced through Scoop.it from: www.socialeurope.eu

Стиглиц и Кругман изјаснили су се у вези са референдумом. Истина, сада у супротности са очекивањима: Кругман је експлицитнији у својем НЕ, док Стиглиц брани референдум, екслицира аргументе ЗА и ПРОТИВ, али закључује са "Знам како бих ја гласао". 

Шта то у ствари значи? Грчкој нема спаса у оваквом контексту (девастација земље, одлив мозгова)?

Када мало боље размисли, Кругам и Стиглиц су "гласали" управо онако како смо очекивали, зар не?

Какав је Ваш одговор? Како бисте Ви гласали?

Ко има ухо да чује, нека чује.

PS

KRUGMAN: ‘I would vote no’

http://www.businessinsider.com/paul-krugman-greek-referendum-2015-6

See on Scoop.it – Sustainable Economics

Economic theories that have changed us: asymmetric information

Asymmetric information — where one party to a potential transaction knows more about the deal than the other — can cause markets to collapse. Luckily, we’ve invented a few tricks to deal with it.

Sourced through Scoop.it from: theconversation.com

Ово је економија у коју дубоко верујем. Лекција коју морамо научити и бескомпромисно је применити у животу, настави, образовању, пракси. Нема потребе за идеолошким расправама.

Моја је препорука да се потрудите да прочитате. Ако је потребна помоћ и ако успем да објасним, ту сам.

Ко има ухо да чује, нека чује.

See on Scoop.it – Sustainable Economics

Which country does the most good for the world?

It’s an unexpected side effect of globalization: problems that once would have stayed local—say, a bank lending out too much money—now have consequences worldwide. But still, countries operate independently, as if alone on the planet. Policy advisor Simon Anholt has dreamed up an unusual scale to get governments thinking outwardly: The Good Country Index. In a riveting and funny talk, he answers the question, „Which country does the most good?“ The answer may surprise you (especially if you live in the US or China).

Sourced through Scoop.it from: www.ted.com

Поента је живети у ДОБРОЈ земљи – не богатој или срећној, не конкурентској или оној која брзо економски расте, већ у доброј земљи, земљи која води рачуна не само о свом већ и о глобалном интересу.

Добро, схваћено у том смислу, није супротно лошем већ супротно себичном.

Индекс доброте земље. Прво место Ирска. Да није све у новцу показује пример Кеније која је у првих 30 (рангирано је 125 земаља).

Србија? Погелдајте на http://www.goodcountry.org/overall 

Ко има ухо да чује, нека чује!

See on Scoop.it – Sustainable Economics

Growth’s Secret Weapon: The Poor and the Middle Class

By Era Dabla-Norris, Kalpana Kochhar, and Evridiki Tsounta (Versions in  Español, 中文 , 日本語, عربي,and Русский) The gap between the rich and the poor is at its widest in decades in advanced countries…

Sourced through Scoop.it from: blog-imfdirect.imf.org

Мене овај чланак из радионице ММФ подсећа на оно СИТНА СЛОВА. Наиме, џаба нама закључак експерата ММФ да повећање стандарда сиромашних и средње класе ПОЗИТИВНО утиче на привредни раст, кад мере екстремне штедње, поскупљења струје и друге мере макроекономске политике управо осиромашују и девастирају средњу класу, а сиромашне "хватају" у тзв. замку сиромаштва. Мишљење експерата ММФ, разуме се, не мора да буде у сагласју са полтиком Фонда.

Ко има ухо да чује, нека чује, пријатељи.

See on Scoop.it – Sustainable Economics

Thinking About the All Too Thinkable

Everyone beware, but especially the creditors.

Sourced through Scoop.it from: krugman.blogs.nytimes.com

Коначно.

Један од водећих светских економиста амерички Нобеловац Пол Кругман огласио се поводом кризе у Грчкој. Правдајући се да није желео да долива уље на ватру, професор Кругман тврди да је све мање простора за маневар, да је макроекономска политика екстремне штедње била погубна за Грчку и то не због Грчке  већ због „фаталне грешке у евру“ (непостојање монетарне политике и политике девизног курса).

Дакле, ништа посебно ново што није добро познато али, без обзира на ту чињеницу, са задовољством и поштовањем преносим ову вест.

Ко има ухо да чује, нека чује.

See on Scoop.it – Sustainable Economics

Labour’s Growing Macroeconomic Illiteracy

I’ve devoted many blogs to criticising George Osborne’s macroeconomics, so for the sake of variety this post turns to a senior member of the current Labour party. Chuka Umunna is Labour’s spokesman on business, innovation and skills, and in this article for The Independent he discusses what Labour did wrong on the economy. Here is just one …

Sourced through Scoop.it from: www.socialeurope.eu

Професор Сајмон Рен Лујис један је од ретких професора који отворено и аргументовано пишу против владајуће макроекономске политике екстремне штедње. Професор Лујис је професор економије на Оксфордском универзитету што је, претпостављам, довољан аргумент да се професорове речи узимају са уважавањем.

Изабрао сам овај професоров блог чланак због наслова. Незнање. Незнање о маркоекономији. Незнање оних који би требало да знају (Лабуристи) јер су колико јуче водили политичку борбу да преузму у своје руке макроекономску политику у Великој Британији.

Незнање.

А само ми све знамо.

Ко има ухо да чује, нека чује.

See on Scoop.it – Sustainable Economics

Lone Star Stumble

Remember how Texas was supposed to have the economy that couldn’t falter?

Sourced through Scoop.it from: www.nytimes.com

Чини се да у последње време имамо разне ЕКОНОМИКЕ (да не набрајам). Видим да и „зелени“ користе неки нови концепт циркуларне економије (који, опет, нема никакве везе са сличним концепт који економисти познају).

Професор Кругман, ево, сада уводи „обрнуту Робин Худ економику“. Е, то ми се свиђа. Са овако кристално јасним домановићевским метафорама немате никаквог проблема да схватите поенту.

Некако ме у последње време хоће Робин Худ. Ова метафора треба да објасни етичку дилему, на пример. Иронијa је у oчигледности да „сит гладном не верује“ и да у обрнутој Робин Худ економици нема никакве етичке дилеме.

Ко има ухо да чује, нека чује!

See on Scoop.it – Sustainable Economics

The Harvard IKB School of Engineering

The good people of Dusseldorf, Germany, and specifically the IKB Bank, which specializes in loans to small and medium-size businesses, has kindly endowed Harvard University’s engineering school with a gift of $400m. Strangely, though, the Harvard Engineering School was renamed after hedge-fund manager John A. Paulson, not IKB, and thereby hangs a tale.

Sourced through Scoop.it from: www.huffingtonpost.com

Професор Сакс коментарише највећу донацију Харварду (Технички факултет) у историји овог универзитета у износу од 400 милиона долара. Професор Сакс говори о великој превари и глорификовању филозофије (на Волстриту) да новац не смрди ("pecunia non olet" ).

Није пристојно да сумњамо у ово што пише професор Сакс. Али се та сумња неизбежно намеће јер заиста ово ни писац научне фантастике не може да "преради".

Ко има ухо да чује, нека чује!

See on Scoop.it – Sustainable Economics