Though the effects of the most devastating financial crisis in decades have begun to fade, debate about companies’ priorities – whether they should put profits or the common good first – is far from over. But the real conflict is not between profit maximization and social responsibility; it is between short- and long-term thinking.
Source: www.project-syndicate.org
Данас, на Светски антикорупцијски дан, Клаус Шваб, оснивач и председник Светског економског форума, експлицитно је изашао на црту (Милтону Фридману) са тезом о профитабилности поверења.
Познати су нови модели пословног понашања за које профитабилност и етика не чине оксиморон (професор Фридмен са Вирџиније, на пример). Али, данашњи чланак иде корак даље. Не само да савремена компанија треба да укалкулише интересе стејкхолдера већ и сама треба да израсте у стејколдера заједничке будућности.
Да ли ова „екстремизација“ новог модела доноси нешто квалитативно ново питање је за дискусију. Али да се реалност радикално мења, то је дефинитивно тачно.
Где су наше компаније? Да ли се њима управља по новом моделу или екстремно новом моделу? Да ли компаније које послују на српском тржишту трагају за начинима да одговоре на потребе запослених, купаца, локалне и националне заједнице и тако теже да ојачају сопствени бренд. Да, сопствени бренд, та нематеријална актива која је индикатор поверења које јавност има у компанију.
Циници могу да поставе питање о којој или каквој (српској) јавности ми овде говоримо.
Ко има ухо да чује, нека чује!
See on Scoop.it – Sustainable Economics
Ако знам све знање, а љубави немам, ништа сам 