See on Scoop.it – Sustainable Economics
This was not an „off the cuff“ remark.
Можда је заиста посао историчара да улази и у такве приче (о сексуалној оријентацији) када су славне личности у питању (Џон Мајнард Кејнз) али човек не може, а да се не запита зашто баш сада. Иако је, према писању штампе, харвардски професор Фергусон писао о Кејнзовом хомескуалном животу деценијама уназад, ова прича је управо сада постала актуелна. Повезивањем сексулане оријентације са научним радом као да се доводи у питање кредибилитет не само Кејнзов већ и читаве школе економске мисли која је и данас једна од две најконкуретније школе. Ако се томе дода да Кејнз није имао деце (иначе, Кејнзов модел економске анализе је краткорочан – “In the long run we are all dead.”) онда нисмо далеко од закључка да Кејнз лично није марио за будуће генерације (супротно сада актуалном питању одрживости економских политика).
Професор Фергусон се извинио што је своје налазе „нетактично“ презентовао на једној недавној конференцији. (Недавно смо имали и грешку у истраживању харвардских професора Рогова и Реинхарт.) Могуће је да се професор занео (као што је могуће да професори погреше). Да ли је то вероватно (и колико), друго је питање.
See on www.businessinsider.com
Ако знам све знање, а љубави немам, ништа сам 