(Не)радикални ученици Lynda Hawe #OECD Connected Minds: Technology and Today’s Learners

See on Scoop.it – Sustainable Economics

Lynda Hawe presents findings from the recent OECD report „Connected Minds: Technology and Today’s Learners“ (2012). Can the claim that today’s students are „new millenium learners“ or „digital natives be sustained empirically? Is there consistent research evidence demonstrating the effects of technology on cognitive development, social values, and learning expectations? What are the implications for educational policy and practice?

Вукашин Б Васић

Један од закључака најновијег истраживања ОЕЦД Повезани умови (последњи део пројекта Они који уче у новом миленијуму) је да ученици нису склони радикалним променама у настави применом ИКТ и да још увек преферирају традиционални начин предавања и школско окружење у целини. Технологија је ту да помогне, да буду креативнији, продуктивнији, да их мотивише, али су наставник и настава незаменљиви.

Врло интересантан налаз који опредељује и будућу стратегију и будућу политику: како на адекватан начин истински трансформисати наставу применом ИКТ. Очигелдно је да се и у најразвијенијим земљама тај процес одвија несистемски, ad hoc, нестручно, назовимо то како хоћемо.

Чини ми се да ни наше искуство није ништа боље/лошије. Већина наставника још увек сматра фехсбук игрицом, а као родитељи склони су да као једну од казнених мера примењују забрану изласка на Нет. (Један од одељака поменуте студије односи се на препоруке родитељима на који начин да се поставе када је у питању Интернет. Истиче се да деца траже и очекују родитељску подршку, савет те родитељи морају да преузму одговорност,а не да се крију иза свог незнања. У том смислу неопходна је едукација родитеља да не бисмо имали „дигиталне сирочиће“)

Прилог Приступ и активности на Интернету, код куће и у школи

See on vimeo.com

Образовање данас у најразвијенијим земљама света #Education Today #2013 #OECD

Скренуо бих пажњу на један аспект образовања данас у најразвијениим земљама света, а који се односи на целоживотно образовање. Интересатно је да и аутори извештаја сматрају да је ова тема од изузетног значаја, јер истичу чињеницу да у прокламованом друштву знања полако опада значај целоживотног образовања,

Дакле, ако је радни век формално до 66 године, граница од 55 година која се узима у овој статистици значи да преостаје још четвртина радног века до пензионисања. У земљама ОЕЦД свега нешто преко 20 процената ове популације обухваћено је неким видом неформалног образовања (Турска је на зачељу, Шведска убедљиво прва. Интересатна је позиција Финске).

Да видимо да ли се нешто може научити из препорука за побољшање стања у овој области (наравно да имам на уму просвету односно систем стручног усавршавања какав сада имамо). Препоруке су:

1. Развити системску политику ефективног учења (усавршавања) одраслих,
2. Обезбедити успешно суфинансирање,
3. Промовисати активну дебату о природи учења и оцењивања и
4. Обезбедити потребна средства у људству, времену и новцу.

Немам коментар у вези са овим.

„What does the OECD have to say about the state of education today? What are the main OECD messages on early childhood education, teacher policies and tertiary. 

Organised into eight chapters, this report examines early childhood education, schooling, transitions beyond initial education, higher education, adult learning, outcomes and returns, equity, and innovation. The chapters are structured around key findings and policy directions emerging from recent OECD educational analyses. Each entry highlights the main message in a concise and accessible way, with a brief explanation and reference to the original OECD source“.

• Foreword
• Note on Country Coverage and Levels of Education
• Executive Summary
• Introduction
• Early Childhood Education and Care
• Schooling: Investments, Organisation and Learners
• Transitions Beyond Initial Education
• Higher Education
• Lifelong Learning and Adults
• Outcomes, Benefits and Returns P
• Equity and Equality of Opportunity
• Innovation and Knowledge Management
• More information on OECD’s work on education

Гејмификација и тројство зла: незнање, манипулација, корупција Gаmified system is not a #game #gamification

Да, тим редом: незнање, манипулација, корупција.

Незнање

Недавно је поново актуализован концепт гејмификације у пословном свету, посебно свету маркетинга (истина, бехејвиористички економисти такође помињу овај појам). Исто тако, видим да се код нас о томе прича у просвети.

Гејмификација, тачније гејмификовани систем није игра. То је неспорно као што је и неспорно  да је назив „гејмификација“ несрећно изабран јер наводи на погрешну асоцијацију. Ипак, то не спречава „експерте“ да на помен „игра“ одговарају са „гејмификација“. 

Манипулација

Друга неуралигична тачка (или критика) гејмификације концетрише се око могућности манипулације. Ни то није спорно. Гуруји гејмификације, међутим, тврде да се ради о „бенигној манипулацији“ без малициозних намера.

Корупција

Поред „бенигне манипулације“, гејмификатори говори и о „варању као врлини“, „варању које доноси користи“. Оно што је у неким другим областима неморално или чак противзаконито, рецимо, инсајдерске информације, у гејмификацији може бити добродошло, чак пожељно.

Не треба да чуди да су најжешћи критичари гејмификације дизајнери игара, посебно они који своје игре граде на теорији игара. Два су то света. Антиподи. Зато, немојте мешати ове две ствари. Потенцијал теорије игара је доказан и проверен. На жалост, у економији још недовољно искоришћен. С друге стране, потенцијал гејмификације је такође очигледан, али још нема довољно валидних истраживања који доказују да се тај потенцијал може и ефективно искористити за друштвени бољитак.

Препоручујем следећи бесплатни онлајн курс пре свега зато што је „ниво“. Вербах је универзитетски професор. Доста са приученим „експертима“ који су о нечему чули за столом у неком кафићу па се сада појављују као катаголизирани „мастери“ и „тутори“.

Gamification Kevin Werbach

Gamification is the application of game elements and digital game design techniques to non-game problems, such as business and social impact challenges. This course will teach you the mechanisms of gamification, why it has such tremendous potential, and how to use it effectively.

Генијални Кан у Окренутој учионици Salman Kahn – Reinvent #Education

Још у фебруару 2012. писао сам о Окренутој учионици (сличну тему о Прекренутој учионици обрађивао је и ПИЛ у свом новембарском броју). Е, сад, вреди погледати и ТЕД излагање Салмана Кана (Khan Academy). Излагање се завршава кратким разговором са Билом. Врло занимљиво. Кан није пропустио да пар пута истакне да „ништа не покушава да прода овде“. 🙂

„At the following video Salman Khan talks about how and why he created the remarkable Khan Academy, a carefully structured series of educational videos offering complete curricula in math and, now, other subjects. He shows the power of interactive exercises, and calls for teachers to consider flipping the traditional classroom script — give students video lectures to watch at home, and do „homework“ in the classroom with the teacher available to help.“

Промишљање о образовању у ЕУ: 10+10 препорука Rethinking #Education – #EU_Commission

Недавно само писао о документу ЕЦ о реформи образовања (ЕЦ – нека другачија образовна стратегија #ЕС – European Commission – Rethinking #Education #strategy). Чини се да није лоше резимирати налазе Комисије бар када је реч о једном делу документа, а који се односи на давање подршке професији наставник (веза).

Већ из само назива – „Давање подршке“ следи један, како бих рекао, помирљив тон. Ово уопште не личи на оно што се у нашој  средини догађало у протеклих пола године, а што је мене асоцирало на неку врсту хистерије када је стручно усавршавање наставника у питању.

И тоналитет закључних препорука уверава ме да сам у праву. Овом прилико навешћу само оне препоруке које се односе на поједине државе чланице (остало је у надлежности ЕУ).

Препоруке су подељене у три групе: (1) акције за подршку наставницима и тренерима, (2) акције за ојачавање школских лидера (намерно не преводим реч ЛИДЕР) и (3) акције подршке наставничким едукаторима.

1. акције за подршку наставницима и тернерима
1.1. Дефинисање компетенција наставника. То смо добили. У овом тернутку, не бих то коментарисао.
1.2. Редизајнирати систем пријема нових наставника у циљу избора најбољих. 
1.3. Осигурати јасан систем обуке нових наставника.
1.4. Обезбедити услове за колаборацију наставника током каријере, било путем виртуалне мобилности (eTwinning, EPALE), коришћењем бесплатних образовних ресурса, материјалном стимулацијом повећањем плата и надокнада, када материјални услови то дозволе.
1.5. Обезбедити редовну повратну информацију наставницима о њиховом напредовању.

2. акције за ојачавање школских лидера:
2.1. обезбедити услове да се школски лидери могу посветити побољшању учења, а не администрирању.
2.2. ојачати начин селекције школских лидера.
2.3. развити ефикасан систем професионалног развоја школских лидера.

3. акције подршке наставничким едукаторима.
3.1. развити прецизан профил компетенција оних који се могу бавити едуковањем наставника.
3.2. ојачати колаборацију свих кључних фактора у свим фазама образовања наставника.

Као што рекох, благо, имајући у виду тренутак у којем се ЕУ налази као и значај образовања као машине за излазак из Велике рецесије. С обзиром на кохеретну Стратегију образовања односно одрживог развоја ЕУ, очекивао сам радикалније препоруке и мере када се ЕЦ већ огласила. Можда другачије и није било могуће? Можда ја идеалистички посматрам ствари, а бирократизована и корумпирана јавност је нешто сасвим друго? Можда сам ја исувише оптерећен револуцијом МООC која се догађа у САД? Или сам ја исувише строг јер доносим оцену само на основу једног дела документа Комисије?

Бар је поменута виртуална мобилност, бесплатни образовни ресурси као и холистички приступ у управљању школом. 

European Commision

TEN KEY ACTIONS TO SUPPORT THE TEACHING PROFESSIONS

At Member State level

Five key actions to support teachers and trainers:

• Define the competences and qualities required of teachers.
• Re-design recruitment systems to select the best into teaching.
• Ensure systematic induction support for new teachers.
• Review in-service learning provision, to ensure that teachers take part in careеr long collaborative professional learning.
• Base teacher development on regular feedback on their performance.

Three key actions to strengthen school leadership

• Allow school leaders to focus on improving learning, not on administration.
• Reinforce recruitment and retention of school leaders.
• Develop efficient professional development paths for school leadership.

Two key actions to support teacher educators:

• Develop an explicit profile of the competences required by teacher educators.
• Reinforce collaboration between all the key actors in all phases of teacher education.

At European Commission level 

The Commission can contribute to the efforts of Member States and other stakeholders in the ten key areas for action described above, by:

• Providing more detailed policy advice, based on a strengthened knowledge base.
• Focusing the EU education and training programme 2014-2020 on actions with
• potential systemic impact and multiplier effects on the teaching professions.
• Supporting a School Leadership Policy Network to facilitate exchange between
• national policy makers, practitioners, researchers and other stakeholders, to mediate
• and disseminate the fruits of research and to stimulate the development of national
• networks for school leadership;
• Exploit the work of the High Level Group on Modernising Higher Education.
• Extending European virtual communication and cooperation between schools professionals. 
• Supporting networking, team building and professional exchange and development among adult educator.

Link

Наставници предузетници и наставници „предузетници“ #TheEconomist #MOOC

О учењу на даљину може се говорити са различитих аспеката, а ја бих се концетрисао на један који je апострофиран и у недавно објављеном документу Европске комисије: реформу образовања неопходно је да подрже добро тренирани, мотивисани натавници са предузетничким духом (These reforms must be supported by well-trained, motivated and entrepreneurial teachers). 

Ево неколико примера како ја схватам „предузетнички мотивисане и добро трениране наставнике“.

Наиме, Себастијан Турн, професор са Стенфорда (треба ли било шта рећи о овој школи?) сада на Гуглу, направио је револуцију ове године са Udacity, успевши да прикупи 15 милиона долара (словима: петнаестмилионадолара) и преко 400 хиљада полазника (словима: преко четиристотинехиљадакорисника).

Његове колеге Нг и Колер обезбедили су за свој пројекат Coursera „тричавих“ 16 милиона долара. 

А ја у петак затекох на столу у зборници понуду неке „организације“ која нуди акредитовани курс од ЗУОВ где стоји: 20.000  динара + путни трошкови + сендвич, за 8 бодова. Како би рекао велики маг професор доктор кошарке Дуле Вујошевић, сада бих рекао да је безобразан али не смем, може да ме тужи. Боље да станем иза иза професора Сакса.

Ко има уши да чује, нека чује.

* * *

„One spur is economic and political pressure to improve productivity in higher education. The cost per student in America has risen at almost five times the rate of inflation since 1983. For universities beset by heavy debts, smaller taxpayer subsidies and a cyclical decline in enrolment, online courses mean better tuition, higher graduation rates and lower-cost degrees. New technology also gives the innovative a chance to shine against their rivals.MOOCs are more than good university lectures available online. The real innovation comes from integrating academics talking with interactive coursework, such as automated tests, quizzes and even games. Real-life lectures have no pause, rewind (or fast-forward) buttons; MOOCs let students learn at their own pace, typically with short, engaging videos, modelled on the hugely successful online lecturettes pioneered by TED, a non-profit organiser of upmarket mindfests.“ (Online Learning Update)

Link

Фински систем образовања није бајка #Finland ‘s #Education System

Чух недавно да се фински систем образовања назива бајком, а да су бајке измишљене приче за малу децу.

И даље не верујем да је то могао да изговори један академски грађанин и то на јавном и званичном месту. Моја порука надобудном предавачу је: бајке нису приче за малу децу; бајке носе трансцедентне и свеважеће истине.  Зато фински систем образовања и јесте одржив.

Следи листа 26 карактеристика поменутог система. Ако ово неко чита, лепо би било да у коментару наведе што му се највише свиђа. Мени, на пример, највећи утисак оставила је чињеница да се наставници регрутују из кохорте коју чине 10 процената најбољих студената. Шта ћете више.

„Since it implemented huge education reforms 40 years ago, Finland’s school systemhas consistently come at the top for the international rankings for education systems.“

Link

ЕЦ – нека другачија образовна стратегија #ЕС – European Commission – Rethinking #Education #strategy

See on Scoop.it – Sustainable Economics

Сваки четврти млади Европљанин је незапослен. Сваки четврти одрасли Европљанин има ниско или недовољно образовање у поређењу са потребама новог доба.

ЕК је недавно промовисала нову Стратегију образовања. Доле сам копирао основне правце новог начина размишљања. Оцењујући осам наведених тачака из угла једног наставника, који има и потребу али и обавезу да се стручно усавршава, очигледно је да много тога недостаје када је наш систем у питању. Не верујем да би се иједна једина тачка могла примити на тлу какво је сада наше. Разлог? Потпуни недостатак културне политике као ширег контекста система образовања.

Rethinking Education strategy… in brief:

There needs to be a much stronger focus on developing transversal skills and basic skills at all levels. This applies especially to entrepreneurial and IT skills.

A new benchmark on foreign language learning: by 2020, at least 50% of 15 year olds should have knowledge of a first foreign language (up from 42% today) and at least 75% should study a second foreign language (61% today).

Investment is needed to build world-class vocational education and training systems and increase levels of work-based learning.

Member States need to improve the recognition of qualifications and skills, including those gained outside of the formal education and training system.

Technology, in particular the internet, must be fully exploited. Schools, universities and vocational and training institutions must increase access to education via open educational resources.

These reforms must be supported by well-trained, motivated and entrepreneurial teachers.

Funding needs to be targeted to maximise the return on investment. Debate at both national and EU level is needed on funding for education – especially in vocational education and higher education.

A partnership approach is critical. Both public and private funding is necessary to boost innovation and increase cross-fertilisation between academia and business.

Link

Онлајн истраживања 15 #Lesson Plans For Making Students Better Online Researchers – Edudemic

See on Scoop.it – Sustainable Economics

How do you make students better online researchers? By understanding how they can and should use Google, of course!

See on edudemic.com

Образовање за ново доба како види ЕК Rethinking #Education #strategy #EC

Наводно, стопа незапослености у Европи је 23 посто, а опет око 2 милиона радних места није попуњено!

ЕК је промовисала нову стратегију образовања Поновно размишљање о стратегији образовања. Истичу се следећи циљеви:

• Неопходно је развијање развојних и базичних вештина, пре свега предузетничких и ИТ.
• Страни језици.
• Повећати нвестирање у систем стручног усавршавања на глобалном нивоу.
• Побољшати систем верификовања стечених вештина, посебно оних који нису стечене у процесу формалног образовања и стручног усавршавања.
• Побољшати приступ образовном систему, посебно кроз систем бесплатног образовања.
• Реформу морају да подрже добро обучени, мотивисани и предузетнички орјентисани наставници.
• Свака инвестиција у образовање мора да да принос, било на националном или ЕУ нивоу.
• Обезбедити партнерство јавног и приватног сектора.

„What does Rethinking Education call for:

• There needs to be a much stronger focus on developing transversal skills and basic skills at all levels, especially entrepreneurial and IT skills.

• A new benchmark on foreign language learning: by 2020, at least 50% of 15 year olds should have knowledge of a first foreign language (up from 42% today) and at least 75% should study a second foreign language (61% today).

• Investment is needed to build world-class vocational education and training systems and increase levels of work-based learning.

• Member States need to improve the recognition of qualifications and skills, including those gained outside of the formal education and training system.

• Technology must be fully exploited, in particular the internet. Schools, universities and vocational and training institutions must increase access to education via open educational resources.

• These reforms must be supported by well-trained, motivated and entrepreneurial teachers.

• Funding needs to be targeted to maximise the return on investment. Debate at both national and EU level is needed on funding for education – especially in vocational education and higher education.

• A partnership approach is critical. Both public and private funding is necessary to boost innovation and increase cross-fertilisation between academia and business.“

Link